Posted on

PAELJA

Danas ćemo vam predstaviti jedno od najtipičnijih španskih jela. Reč je o paelji koje ima više vrsta, s mesom, bez mesa, s plodovima mora ili s različitim kombinacijama navedenih sastojaka. Ovo je samo jedan od recepata koje možete naći na Internetu. Današnji recept je s plodovima mora, ali se često  pravi i sa zečetinim i piletinom, piletinom i svinjetinom, a za vegetarijance, naravno, postoje i paelje s različitim vratama povrća. Koje ćete sastojke odabrati zavisi od vašeg ukusa.

Ukoliko nemate sveže plodove mora možete koristiti i zamrznute.

Fotografija sa sajta eladerezo.com

Sastojci

  • 400gr pirinča za paelju (tj. okruglog zrna)
  • 1 crvena paprika isečena na trake
  • 1 veliki paradajz iseckan na kockice
  • 2 iseckana češnja belog luka
  • 6 kašika maslinovog ulja
  • 2 kašike sitno iseckanog peršuna
  • 2 kašike slatke aleve paprike
  • 300gr komadića grdobine
  • 250gr dagnji
  • 150gr kolutova lignji
  • 12  škampa
  • 1,5 l bujona od plodova mora
  • so
  • šafran (ili prehrambena žuta boja)

Izrada

  • U velikom loncu zagrejati bujon od plodova mora i dodati šafran.
  • Zagrejati 4 kašike maslinovog ulja u posudi za paelju od 30cm (može i veliki tiganj ali ne mnogo dubok) na srednjoj vatri. Propržiti lagano grdobinu, škampe i lignje nekoliko minuta, pa skinuti sa  vatre i ostaviti sa strane.
  • Dodati dve kašike ulja koje je ostalo i propržiti crvenu papriku i paradajz isečen na kockice. Dodati beli luk, listove peršuna  i alevu papriku sve vreme mešajući. Smanjiti vatru i dodati pirinač, pa mešati dok ne postane blago pržen; tako da će ostati rastresit.
  • Sipati bujon i  kuvati do vrenja oko 3 minuta mešajući pirinač sve vreme. Dodati sve plodove mora raspoređujući ih po paeljeri (posudi za paelju). Dodati so po potrebi. Smanjiti vatru i ostaviti da se kuva na laganoj vatri dok pirinač ne upije svu tečnost (oko 14 minuta). Nije potrebno da se meša. Ako bude potrebe može se dodati još bujona.

Kada je sva tečnost isparila, ostaviti pirinač još malo da odstoji.

Poslužite ga i prijatno!

Posted on

IZLETI PO OKOLINI MADRIDA

Španija je administrativno izdeljena na 17 autonomnih oblasti i jedna od njih je madridska, u samom centru Iberijskog poluostrva. Ako ste odlučili da se udaljite  iz grada, možete poći na sever, u planinu Gvadaramu, da proskijate zimi ili se rashladite leti. Na severozapadu je manastir El Eskorijal i mnogo novija Dolina palih. U južnom delu je palata Aranhues, a na istoku književna Alkala de Enares i slikoviti Ćinćon. Raznovrsni doživljaji čekaju vas na bilo kojoj od četiri strane.

ZIDINE BUITRAGA NA RECI LOSOJA (BUITRAGO DE LOZOYA)

U Ulici Lanca  presecan je put onima koji su hteli da izbegnu plaćanje putarinu

Buitrago de Lozoya; fotografija preuzeta sa www.descubrir.com

            Na 74 km severno od Madrida, u meandru reke Losoje, na gotovo 1000 m nadmorske visine možete provesti divan dan u ovom prastarom i slikovitom mestu. Još su Rimljani tu osnovali naselje, Arapi su sazidali tvrđavu, a u srednjem veku je postao značajna pijaca. Gotsko-mudeharski grad iz XIV v. danas je u ruševinama, no dobar deo tvrđave je očuvan. Uđite kroz kapiju na tornju i započnite  šetnju. Sa stepeništa uz same zidine imaćete fantastičan pogled na okolinu. Potom ćete stići do crkve Santa Marija del Kastiljo iz XV v. sa mudeharskim tornjem i galerijom pod stubovima u plamenoj gotici, a odatle na Trg Kastiljo gde se održavaju svečanosti vezane za koridu. Sa ovog trga se ulazi u tvrđavu, a iza nje je jedno krilo zidina sačuvano još iz arapskog vremena. U novom delu, u zgradi Opštine posetite mali Pikasov muzej sa zbirkom grafika, crteža i keramičkih predmeta koje je gradu poklonio Pikasov berberin, rodom iz Buitraga. Pravi doživljaj! Ovdje će vam svaki kutak i svaki kamen ispričati neku priču.

KRALJEVSKI MANSANARES (MANZANARES EL REAL)

Od Rimljana, preko Vizigota i Arapa do španskog Kraljevskog Mansanaresa

Manzanares el Real; fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Mesto je osnovano 1248, no u to vreme je većina stanovnika Madrida odlazila u Andaluziju u rat protiv Mavara, pa su ga naselili žitelji obližnje i severnije Segovije. Rivalstvo dva grada okončano je tako što je Alfonso X pripojio Kruni ovo naselje koje je tako steklo naziv ‘kraljevsko’. Palatu-tvrđavu, poput zamka iz bajke, sagradila je plemićka porodica Mendosa  u XV v. i vidi se nadaleko s puta. Unutar nje je muzej španskih zamkova i zbirka tapiserija. Zatim možete obići i Stari zamak o kome se malo zna, kao i Crkvu Naše Snežne Bogorodice, koju je po svoj prilici osnovao markiz od Santiljane u XIV v. A onda se prepustite čarobnoj prirodi ovoga kraja koji je 1992. uključen u mrežu svetskih rezervata biosfere. Najzaštićeniji deo je Pedrisa u kojoj su pronađeni crteži čoveka iz bronzanog doba i koja pleni svojim čudnim oblicima stena, potom prekrasna priroda gornje doline reke Manzanares i najzad jezero Santiljana u koje možete zabaciti i udicu. Uživajte u čarima odmora u prirodi.

EL ESKORIJAL (El ESCORIAL)

Ovde ćete videti El Grekova platna  i Čelinijevog Hrista od belog mermera

El Escorial; fotografija preuzeta sa wikipedia.com

Na padinama planinskog venca Gvadarama počiva monumentalno i strogo zdanje El Eskorijal podignuto po nalogu Filipa II u XVI v. a koje je izvršilo ogromni uticaj u španskoj umetosti. Bilo je zamišljeno kao višenamensko, tako da ćete unutra moći da vidite baziliku sa veličanstvenim nadoltarskim naslonom, biblioteku sa 40.000 knjiga, među kojima i inkunabule Alfonsa X Mudrog i Svete Tereze, Muzej sa sa delima Flamanaca, Italijana i Španaca, prebogate kraljevske odaje i osmougaoni kraljevski panteon u mermeru i bronzi. O manastirskom delu brinu se fratri iz reda Avgustinaca. Lepi vrt zanosno miriše na šimšir, a obiđite i dve prinčevske “kućice”, zaista male u poređenju s glavnom građevinom i popularno zvane Gornja i Donja. Ovu drugu je zamislio isti arhitekt kao i muzej Prado, pa ćete uočiti sličnost. U smiraj dana pođite na takozvanu stolicu Filipa II udaljenu par kilometara i uživajte u nezaboravnom panoramskom vidiku.

DOLINA PALIH (VALLE DE LOS CAÍDOS)

Ovde su grobovi Franciska Franka i osnivača falange Prima de Rivere

Valle de los Caídos; fotografija preuzeta sa elmundo.es

            Na 15 km od El Eskorijala, prema želji generalisimusa Franka podignuto je spomen obeležje za 40.000 žrtava španskog građanskog rata. Predelom dominira granitni krst od 150 m visine podignut na steni okruženoj borovom šumom. U njoj je ukopana bazilika-grobnica za poginule na obe zaraćene strane. Ispred je ogromna zaravan od 30.600 m2 na kojoj se nalazi Benediktinska opatija. Kraj glavnog oltara u bazilici je Frankov grob prekriven belom pločom, a nasuprot njemu grob Hosea Antonija Prima de Rivere, vođe španske falange. Međutim, 24. oktobra 2019. odlkukom Vrhovnog suda Frankov grob je  premešten na groblje Mingorubio gde je sahranjen pored svoje žene Karmen Polo. Izgradnja ovog spomeničkog kompleksa trajala je od 1940. do 1959, a u njoj su učestvovale hiljade političkih zatvorenika republikanskog opredeljenja. Prinudni rad je trebalo da doprinese smanjenju kazne, ali mnogi nisu nikada doživjeli slobodu, jer su poginuli u besprimernim uslovima rada. Od 300.000 zatvorenika u 19 arhiva se nalaze podaci samo za polovinu, a ostali su verovatno sahranjeni po raznim zajedničkim jamama. 

KRALJEVSKA PALATA U ARANHUESU

U predivnim vrtovima slušajte Rodrigov Koncert za Aranhues

Palacio Real de Aranjuez; fotografija preuzeta sa patrimonionacional.es

Na ušću reka Taho i Harame, oko 50 km južno od Madrida, nalazilo se  kraljevsko imanje za odmor koje je pod dinastijom Borbona pretvoreno u dvorsku rezidenciju. Ovde ćete uživati u baroknoj arhitekturi i divnoj prirodi. Palata je podignuta u XVIII v. i moći ćete da posetite njene raskošne odaje: Salon ogledala, ili Porcelanskog posuđa, Salu za pušenje, Kraljevsku kapelu i jedan zasebni paviljon pod imenom Ratarska kuća. U nepreglednim vrtovima koji se rasprostiru na 300 hektara možete se predati čarima zelenila i prirode i umirujućem šumu vode iz fontana. Danas je ova oblast poznata po gajenju jagoda i špargle. Ako se zadesite u Madridu između aprila i oktobra, sednite na stanici Atoća u parni Voz jagoda sa drvenim vagonima u kome će vas domaćice poslužiti korpicama ovoga voća. Vozna karta uključuje i posetu glavnim spomenicima. Dobro došli i lep provod.

ALKALA DE ENARES (ALCALÁ DE HENARES)

Ovde se dodeljuje Nagrada Servantes, najviše priznanje u hispanskim književnostima

El Museo Casa Natal de Cervantes, Alcalá de Henares; fotografija preuzeta sa: telemadrid.es

U Alkali  de Enares, starom latinskom Komplutumu, kardinal Sisneros je 1499. g. osnovao univerzitet čiji je centar bio Škola San Ildefonso. U tom zdanju sa fasadom u stilu španske renesanse, prekrasnim unutrašnjim dvorištima i svečanom salom sa gipsanim ukrasima učili su neki od najvećih pisaca španskog Zlatnog veka, Kevedo i Tirso de Molina. A tu se 1547. rodio i velikan Servantes.  Njegova kuća-muzej je rekonstrukcija kuće iz XVI v. na mestu gde se pretpostavlja da je živela piščeva porodica. Neizostavno je posetite. U crkvi San Ildefnso nalazi se grob kardinala Sisnerosa od mermera iz Karare. U starom jezgru ovog malog gradića pronaći ćete i ostatke Nadbiskupske palate, nekoliko crkava, ali i tragove drugih dveju kultura. Arapi su ga osnovali i dali mu ime, tvrđava na reci Alkala, još 719., a Jevrejska četvrt sa svojom glavnom ulicom, mnogim radnjama i slepim bočnim uličicama oslikava njihovo vekovno prisustvo. Provešćete divan i zanimljiv dan na ovom izletu.

ĆINĆON (CHINCHÓN)

Kupite beli luk i anis i probajte  smešne  kolače

Plaza Mayor, Chinchón; fotografija preuzeta sa: esmadrid.com

            Na oko 50 km od Madrida nalazi se verovatno najživopisnije selo u pokrajini. Poznato je po svojm Glavnom Trgu (Plaza mayor) iz srednjeg veka, nepravilnog oblika i sa galerijom stubova koji nose 234 balkona. Ako ste ljubitelji umetnosti  svakako ćete posetiti Crkvu Uznesenja u mešavini gotskog i baroknog stila čiji je paroh bio Gojin brat, tako da ćete videti Bogorodičino Vaznesenje, sliku ovoga velikoga slikara. Potom možete obići Sahat-kulu koja je jedini ostatak crkve porušene u ratovima s Napoleonom, nekoliko kapelica, zamak grofova od Kabrere i avgustinski manastir iz XVIII v. pretvoren u hotel, ili kako to Španci zovu, stajalište (el parador). Prilično za ovako malo mesto, zar ne? A onda u nekoj poslastičarnici probajte kolače koji su duhovito oblikovani i odgovarajuće nazvani fratrova jaja i  iskušenicine sisice, pa posedite na Glavnom trgu i zamislite da prisustvujete prikazivanju Hristovog stradanja na Veliku subotu, ili koridi u avgustu. Pri odlasku ponesite za uspomenu tipične proizvode, beli luk i anis.

Posted on

MODERNI MADRID

Ne tako davno glavna gradska arterija bila je Gran Via, a onda je za poslovnjake postala tesna i preuzeli su ju turisti. Finansijska moć se širila na sver, Šetalištem Kasteljana, počev od trga Nova ministarstva na kome se nalazi nekoliko ovih ustanova. Kratko vreme se mislilo da granicu čine Vrata Evrope, ali ubrzani razvoj je tražio nove i šire prostore, pa je preko Parka nacija Madrid počeo gotovo da se spaja sa Barahasom, selom u kome je aerodrom. Ako želite da vidite neka od dostignuća velikih imena savremene arhitekture, tu ćete biti na pravom mestu.

Kompleks  ASKA (Azca )

Mnogi ističu da Madrid ne odlikuju zgrade, već avenije i trgovi, ali  ipak…  

Azca, Madrid; fotografija preuzeta sa: elpais.com

Uz sam bok trga Novih ministarstava, prema Šetalištu Kasteljana nalazi se finansijski centar Asca nadahnut Rockefelerovim Centerom u Njujorku. Njegov najvidljiviji deo su neboderi sa oko 4,5 miliona m2 poslovnog prostora i astronomskim cenama najma. Toranj Windsor iz 1979. kojim je započeo poslovni život u zoni izgoreo je u velikom požaru 2005. Sledeća je po nekima najlepša moderna zgrada u Madridu, sedište velike španske banake BBVA, visoka 107m, arhitekte Fransiska H. Saensa de Oise. Najzad, tu je  elegantni Toranj Picasso iz 1981. kojeg je projektovao Minoru Jamasaki, autor Kula bliznakinja u Njujorku, visok 157m sa 45 spratova iznad i 5 ispod zemlje. Ono što se manje vidi jesu 7,5 km podzemnih ulica u dva nivoa, 15.000 parking mesta, 23.000 zaposlenih i oko 120.000 ljudi koji svakodnevno tu dolaze i prolaze. A vikendom barove i diskoteke poseti nekoliko desetina hiljada osoba. Pravi mravinjak zanimljiv da se doživi i oseti vreva velegrada.

ŠETALIŠTE KASTELJANA

Iako široko i sa dosta zelenih površina, njime više “šetaju” vozila nego ljudi

El Paseo de la Castellana; Madrid; fotografija preuzeta sa: efeverde.es

Ova dugačka avenija počinje kod Kolumbovog trga i vodi na sever. Krajem XIX veka stigla je do tadašnjeg hipodroma, prostora na kome su kasnije sagrađena Nova ministarstva. Na toj deonici, ispod nadvožnjaka koji spaja ulice Huan Bravo i Eduardo Dato, 1970. je na oko 4000m2 postavljen Gradski muzej skulpture na otvorenom posvećen savremenoj španskoj umetnosti. Među eksponatima se nalaze i skulpture Žoana Miroa i Alberta Sanćesa, a kako se nikad ne zatvara, noću je divno osvetljen. Idući naviše, kod Novih Miistarstava je nikao centar Aska sa svojim neboderima i velikom robnom kućom Korte Inglesa, zgradom najveće površine u Madridu. Nastavljajući ka sveru, sa leve strane se prolazi kraj okruglog Tornja Evropa i naspram njega Kongresne palate čiju fasadu krasi Miroov mozaik i koja raspolaže sa 3.000m2 izložbenog prostora i auditorijumom za gotovo 2.000 ljudi. Sve to praćeno nizom najboljih, ali i skupih hotela. Na ovoj visini Kasteljane moraćete da se odmorite.

STADION SANTIAGO BERNABEU

Od svih sportova najveća zvezda je fudbal, a fudbaleri su u visinama galaksija

Estadio Santiago Bernabéu; fotografija preuzeta sa realmadrid.es

            Preko puta Tornja Evropa i Kongresne palate na Šetalištu Kasteljana nalazi se hram fudbala, stadion Real Madrida koji je 1947. kada je otvoren dobio ime po svom najznačajnijem predsedniku. Nakon poslednjih radova dobio je novu fasadu i krovnu nastrešnicu od 5.320 m2 zahvaljujući kojoj se navijački žar 80.000 gledalaca više ne čuje na ulici. Ljubazni domaćini će vam ponuditi turu snova pretvarajući vas u pravog protagonistu, pa ćete bez žurbe obići sve kutke koje ste dosada viđali samo na slikama. Ući ćete u tunel koji vodi u svlačionice, posedećete na klupi za rezerve, prošetati terenom, popeti se u predsedničku ložu i sa 40. amfiteatra osmotriti ceo stadion u panoramskoj perspektivi. Kao vrhunac, posetićete novi muzej sa izložbom trofeja  legendarnog kluba, a možete i poneti neku uspomenu iz prodavnice “Realmadridska oblast” i okrepiti se tradicionalnim španskim jelima u restoranu Vrata 57 po broju ulaza kod kog se nalaze. Posetu možete završiti u tržnom centru slikovito nazvanom Ugao kod Bernabeua. 

KAPIJA EVROPE

Prema rečima njihovog tvorca, ova dva  tornja označavaju smrtnu presudu pravom uglu.

Puerta de Europa; fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Ako ste preživeli fudbalski doživljaj na stadionu Santiago Bernabeu, a još se niste umorili, nastavite uz Kasteljanu. Prvo ćete sa desne strane naići na Zadužbinu Kanala Isabele II madridskog vodovodnog preduzeća u kojoj uvek ima zanimljivih izložbi. Posle toga stižete na Trg Kastilja. Predsedava joj spomenik španskom političaru Kalvu Sotelu, a u centru je visoki obelisk svetski čuvenog arhitekte Santjaga Kalatrave. Iza njega su sa obe strane  zgrade od po 115 m visine nagnute pod uglom od 15º, od čelika i stakla, sa ukrasnim ukrštenim prugama crvene boje, delo arhitekte Filipa Džonsona, autora prvog postmodernističkog nebodera u Njujorku. Nije se mislilo da će za desetak godina svoga postojanja ovi tornjevi, Kapija Evrope kako su kasnije nazvani, postati jedan od simbola grada koji dominiraju panoramom na severnim pristupima gradu. Bili ili ne ljubitelj modernog, obiđite ovu zanimljivost.

POLJE NACIJA 

Biznis i nove tehnologije uz sport,  prirodu i umetničku avangardu

Campo de las Naciones; fotografija preuzeta sa: https://metrhispanic.com/

            Kada je park Poljska kuća postao pretesan za sajamske potrebe metropole, 1980. je u severo-zapadnoj zoni izgrađena IFEMA sa 10 paviljona i 150.000m2 izložbene površine. Danas je to simbol poslovnog Madrida i predstavnik regionalne i državne privredne snage sa desetinama hiljada izlagača i nekoliko miliona posetilaca godišnje. Budići da se nalazi van grada, celi prostor nudi i druge sadržaje. Tu se nalazi i Gradska kongresna palata, golf tereni i divan park Huan Karlos I u kome je istoimeni Auditorijum otvoren 1992. sa najmodernijim tehničkim mogućnostima za sve vrste priredbi. Park ima reku od preko 2 km, jezerca, prostrane poljane, stalnu izložbu makroskupltura svetski poznatih umetnika, kao i Vrt tri kulture, hrišćanske, jevrejske i islamske, koje su obeležile špansku istoriju. Ako vas poslovi ne zanimaju i ne idete ni na kakav kongres, dođite da se odmorite u ambijentu koji kombinuje prirodnu i veštačku lepotu, a može se desiti i da ulovite čarobnu predstavu igre vode i boja na jednoj od fontana.

PARK TIERNO GALVAN

Od biciklističkih staza preko delte Nila do dalekih sazvežđa

Parque Tierno Galván; fotografija preuzeta sa; patrimonioypaisaje.madrid.es

Ovaj park sa imenom jednog od madridskih gradonačelnika nalazi se na jugu i lako ćete do njega stići metroom sa Trga Kastilja, ili od stanice Atoća. Namena mu je zabava, ali sa zanimljivim primesama poučnosti. Zato ćete na preko 45 hektara zelenih površina za šetnju ili vožnju biciklom naći i druge ponude. U auditoriju na otvorenom možete prisusvovti nekom koncertu. U trodimenzionalnom bioskopu IMAX odgledaćete jedan od filmova koji se snimaju u specijalnoj tehnici pa će vam slika i zvuk tako zavarati čula da će vam se činiti da letite nad nepreglednim Nilom, da ste zaronili do koralnih sprudova ili da ste se izgubili u amazonskoj džungli. U filmskoj sali Planetarijuma bar načas se vinite u hladni, tamnoplavi svemir i dotaknite svetlucave zvezde. A u njegovim audiovizuelnim i izložbenim salama možete nešto i naučiti o velikom prasku i crnim rupama. Razonodite se, prošetajte i prosanjajte!

Posted on

SKRIVENI MADRID

Kao što porodice imaju svoje tajne, tako i veliki gradovi imaju mesta i događaje koji se ne otkrivaju na prvi pogled. Ljudska mašta brzo stvara priče na koje ćete nabasati na svakom koraku. Burna prošlost nekih zgrada gotovo uvek će ih u kasnijim vremenima “naseliti” duhovima, lepe poetske legende o ljubavi i milosrđu daće imena ulicama, poznate slike imaće nepoznatu istoriju ili poruku, a neki spolja običan restoran može vam ponuditi neobičnu večeru. Vaš radoznali duh biće naprosto očaran ovom  avanturom.

PALATA LINARES

Svojim lepim licem ovo zdanje ne budi sumnje prolaznika

Palata Linares

U srcu Madrida, na Trgu Sibeles, uzdiže se Palata Linares, dvospratnica iz XIX v. u francuskom stilu koja pored slika najpoznatijih slikara epohe i tapiserija izrađenih u Kraljevskoj fabrici krije i neke tajne. Prema legendi, markiz od Linaresa i nepriznata kći njegovoga oca, rođena iz veze sa sluškinjom koja je tragično umrla, venčali su se ne znajući da će njihova incestuozna ljubav biti početak mnogih nevolja. Istraživači paranormalnih pojava 90-ih godina su u zgradi «uhvatili» psihofonije mladog ženskog i majčinog žalobnog glasa. Istovremeno je snimljen video materijal na kome su se kasnije pokazale slike koje uživo nije video niko iz ekipe. Zgrada je obnovljena 1994. i pod imenom Američka kuća pretvorena je u centar iberoameričke kulture u kome se priređuju književne i filmske večeri, promocije autorskih dela, izložbe i druge kulturne manifestacije. No priča o duhovima i dalje živi, istraživači i dalje traže dokaze, a vi odlučite hoćete li oslušnuti ili ne.

PALATA SVETOG KRSTA (PALACIO DE SANTA CRUZ)

Neki engleski putopisci su zabeležili  da nikada nisu videli tako lep i otmen zatvor

El Palacio de Santa Cruz (foto: wikipedia)

 Svoj prvi zatvor, sagrađen blizu veoma stare crkve Svetoga Krsta, Madrid je dobio u  XVI v. Kad  je 1621. postao prestonica Imperije, stara zgrada je srušena i podignuta je nova veća u stilu poznatom kao austrijski, kao što je slučaj s manastirom El Eskorijal. Različitim prepravkama i proširivanjima svaki put su se bavili najpoznatiji dvorski arhitekti, a poslednji put 1941. sagrađen je novi deo. Zdanje je prestalo da ima zatvorsku funkciju 1846. i od tada su u njemu različita ministarstva, a danas je sedište ministarstva spoljnih poslova. Kako su se tokom II Svetskog rata u štampi stalno pojavljivala imena znamenitih vladinih zgrada drugih evropskih zemalja, direktor jednih uglednih novina predložio je da se zgradi da ime “Palata Svetoga Krsta” i tako je ostalo palata. Danas odatle ambasadori idu kočijama da kralju predaju akreditive. Govori se da po njoj lutaju duhovi zatvorenika mučenih i osuđenih na smrt. Ako ste se zadesili na obližnjem Glavnom trgu (Plaza Mayor), svratite da proverite, ali moraćete da pribavite dozvolu za ulazak.

TRG ANTON MARTIN

Dobar deo života je proveo u ogorčenju, a posle smrti je proglašen svecem

Plaza de Antón Martin (foto: flickr)

            Prema legendi, u XVII v. izvesni Anton Martin iz grada Kuenke srećno je živeo dok mu jednoga dana nisu ubili brata. Zatrovan mržnjom, neumorno je tragao za ubicom dok ga nije uhvatio i predao vlastima. No nije se zadovoljio smrtnom presudom već se stalno naslađivao zamišljajući osuđenika obešenog. Jednom prilikom upozna nekog kaluđera po imenu Jovan Božiji čiji je najviši životni cilj bio da pomaže bolesnim ljudima i udovoljava njihovim potrebama, i on ga posavetuje da oprosti bližnjem svom, a ne da mu želi smrt. Kaluđerove reči su delovale prosvetljujuće, pa se Anton svom snagom založio da oslobodi zatvorenika. Kad je u tome uspeo, zajedno su otišli da pomažu kaluđeru, a po njegovoj smrti došao je u Madrid i osnovao bolnicu Božja ljubav. Trg na kom je živeo i umro od tada nosi njegovo ime, a nalazi se u starom centru grada, na ivici Književne četvrti. Jedna od ulica koja se odatle spušta zove se Ulica božje ljubavi. Prošetajte, možda ćete i vi doživeti neko prosvetljenje.

OPERSKI KAFE (EL CAFÉ DE LA OPERA)

Ako želite da probate pravu opersku večeru, ovo je mesto nezaboravno!

            Gledan spolja, ovaj restoran vam možda i neće pivući pažnju, ali vas unutra čeka iznenađenje. Šta bi vam drugo mogli poslužiti uz samu Operu, u ulici Arieta 6, ako ne večeru s pevanjem. Dok se budete sladili ukusnum jelima i napajali plemenitim vinima, konobari-pevači će vam u pratnji klavira i gudača pevati  najpoznatije arije, duete i romanse iz tipično španskih sarsuela i poznatih opera. Ipak, pričuvajte se, jer vrhunac dolazi negde kod dezerta. Uz čašu vrsne kave, španskog penušavog vina, sve će vas pozvati da zajedno nazdravite uz slavna sazvučja. Ova neobična kompanija broji 10 mladih nada lirike, pored tri pijanista i umetničkog direktora, imaju svoj program i bez restorana, a stekli su ugled ne samo u Španiji, nego i van nje. Pre nego što dođete, provežbajte malo glas i neku ariju!

TAPA

Ako niste probali tape,  kao da niste bili ni u Madridu, ni u Španiji

Kad obilazeći grad zastanete u bilo kom baru da se osvežite čašom piva ili vina, uz nju ćete dobiti nešto da ne pijete “na suvo”. A to nešto je jako tipično ne samo u Madridu, nego i na drugim mestima u Španiji. Tapa znači poklopac, a postoje dve slične priče o ovom lepom običaju. Jedna kaže samo to da se čaša poklapala nečim suhomesnatim da vino ne bi vetrilo. Koliko je to uvjerljivo zavisi od brzine kojom je neko pio. Druga priča potiče iz XVII v. Zabeleženo je da je 1600. u Madridu postojala 391 krčma, a broj im je rastao s porastom stanovnika. Krčmari nisu bili baš na dobrom glasu, a optuživani su ne samo da su u vino sipali vodu, nego i da je bilo puno muva i buba. Da insekti ne bi upadali, čaše su počele da se poklapaju tanjirićima, a na njih se stavljao zalogaj onoga što se imalo. Danas su tape posebna kulinarska turistička atrakcija i ne zna se koliko ih vrsta ima. Negde ćete ih dobiti uz piće, a negde se umesto na večeru ide na njih.  Prošetajte Madridom od tape do tape!

Posted on

ZELENI MADRID

Zeleno je boja prirode, deluje smirujuće i opuštajuće. Španci imaju na umu još jedno njeno značenje, a to je sloboda, makar se ono lako izvodi i spaja s prirodom. Dakle, ako ste se setili romanse Garcije Lorke Zeleno, volim te zeleno…i ako ste siti stege, užurbanosti, boja, mirisa i zvukova grada, pođite u parkove da slušate i udišete prirodu, da se razonodite i odmorite. U Madridu ih ima dosta, u centru i van njega, a dovoljno su prostrani i različiti da se samo prošetate, ili da provedete ceo dan na pikniku sunčajući se i zabavljajući se.  

Kraljevska Botanička BAŠTA (REAL JARDÍN BOTÁNICO)

Krov vrta je jedan kavkaski brest blizu 200 godina star sa krošnjom širokom 40 m2 

Kraljevska botanička bašta, fotografija preuzeta sa: https://www.gardenvisit.com/gardens/madrid_botanical_garden-real_jardin_botanico

Idealna za predah i sređivanje utisaka, tačno naspram izlaza iz muzeja Prado nalazi se Botanička bašta XVIII v. Po želji Karlosa III, za koga kažu da je bio najbolji gradonačelnik, a uz pomoć jednog botaničara, projektovao ga je, kao i Prado, arhitekta Huan Viljanueva u tri stepenaste terase. U to doba Ilustracije poraslo je interesovanje za Južnu Ameriku i Filipine, pa su odande donete brojne vrste ukrasnog, lekovitog i mirisnog bilja. Zatim su se naselile i svakojake ptice stvorivši tako mali ekosistem usred grada. A možete sresti i đake koje su doveli da im pokažu kako raste povrće i voće koje obično vide samo na trpezi. Danas je botanička bašta u nadležosti Visokog centra za naučno istraživanje, glavne državne ustanove koja ga neguje, a on joj za uzvrat daje mogućnosti za rad. Višestruko korisna i lepa oaza u srcu metropole. 

Zapadni park (PARQUE DEL OESTE)

S jedne male zaravni uživajte u pogledu na Palatu okupanu suncem na zalasku

Hram Debod, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/templo-de-debod

            Kako se iz imena vidi, u zapadnom delu grada, sasvim blizu Španskog trga (Plaza de España), nastao je početkom XX v. ovaj park mešavine engleskog i prirodnjačkog stila, pun brežuljaka, padina i krivudavih staza. Svakako najveću njegovu atrakciju predstavlja hram Debod koji je egipatska vlada poklonila Španiji u znak zahvalnosti na pomoći pri spasavanju spomenika u Nubijskoj dolini pre puštanja u rad Asuanske brane. Prenet je kamen po kamen i sastavljen u Madridu 1970. Prilično je dobro očuvan, jedino su mu reljefi znatno oštećeni. Sa mesta na kome je, pruža se divan vidik na planinu Gvadaramu i drugi park, Poljsku kuću, do koga vodi žičara. Ako ste ljubitelj kraljice cveća, ne propustite Ružičnjak i kraj njega Kuću ruža sa stalnom izložbom najlepših primeraka raznih vrsta ovoga cveta. A tu je i Škola keramike i takozvani Park ćupova, kao i osmougaoni mali Muzički hram. Kod tako bogatog izbora pitanje je hoćete li se odmoriti.

MAVARSKO polje (CAMPO DEL MORO)

Po lepom vremenu Kralj ovde priređuje zvanične večere 

Mavarsko polje, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/campo-del-moro-gardens

Ovaj ogromni i divni park prekriva padinu iza Kraljevske palate, ali se u njega ulazi odozdo, gotovo sa obale Mansanaresa, pa ga mnogi zato i ne primete. Istorija mu je duga, traje čak od XII v. kada su u njemu logorovale mavarske vojske po kojima je i dobio ime. Potom je bio poprište srednjovekovnih turnira i zabava, pa su se u njemu igrali prinčevi i princeze, a onda je za vreme vladavine Izabele II pretvoren u romantični park engleskog stila sa travnjacima i vijugavim stazama među drvoredima i skulpturama.  Prepoznaćete ga po fontani Tritona prenetoj iz Palate u Aranhuesu i fontani Školjki prenetoj iz Palate u Boadilji, obe nedaleko od Madrida. U donjem delu se nalazi Muzej kraljevskih kočija. I eto, uz malo mašte vaše putovanje na trenutak se dešava u nekom drugom vremenu.

Poljska kuća (Casa de Campo)

Uveče njime zavladaju kraljice noći

Park Poljska kuća, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/casa-de-campo

U okolini Madrida, ali ipak dovoljno blizu, nalazi se zeleni prostor od preko 1.700 hektara, tradicionalno omiljeno mesto Madriđana za praznovanje i celodnevne izlete. Lako ćete stići ako iz Zapadnog parka uzmete žičaru, a usput ćete iz ptičije perspektive osmatrati grad. Nekadašnje kraljevsko lovište danas posetiocima svih uzrasta nudi izuzetno raznovrsne sadržaje: tu su Zoo vrt sa akvarijumom i delfinarijumom i njihovim programima, veliki luna park, jezero u kome se može veslati, bazeni i atletske staze, i moderni sajamski prostor sa specifičnim sadržajima od kojih će vas zanimati izložba starih i sportskih automobila Retromobil, ili Međunarodni salon Club Gourmet gde ćete se sigurno nečim ukusnim založiti. Čak i ako vas od svega toga ništa ne privuče, divno ćete se provesti na travi uz svoju piknik korpicu. A u smiraj dana, kad sve atrakcije utihnu i zamru, izlaze poslenice najstarijeg zanata na svetu.

Gradska poljana (Dehesa de la villa)

Neko je pesnički rekao da je divlja ali negovana, neizbežno urbana ali mirisava

Park Gradska poljana, fotografija preuzeta sa: https://www.vidademadrid.com/es/20568/dehesa-villa/

Na severu, uz bok univerziteta  Komplutense, nalazi se jedna od najstarijih zelenih zona u Madridu čiji se prvi pomeni sreću u XII v. kada je kralj Alfonso VII to zemljište poklonio gradu. Do XIX v. je bila deo kraljevske rezidencije u obližnjem mestu El Pardo, a onda je pretvorena u park-šumu. Nedavno je potpuno oslobođena saobraćaja. Omiljeni i tradicionalni izletnički prostor sa drvenim stolićima i klupama među visokim borovima, danas se uveliko primakao gradu, kaže se da više i nije park, nego šuma koju je grad “upio” u sebe. Tu ćete sresti bicikliste, džogere, penzionere koji igraju karte, ljude željne odmora koji ručaju i leže na travi, obične šetače sa njihovim ljubimcima i decu koja se razdragano igraju. Sa vidikovca uživajte u divnom pogledu i radujte se što ste daleko od guste kolone automobila na autoputu koji vodi prema severu. A po baštama na obodu  poljane možete se osvežiti hladnim pićem.

Posted on

CRKVE I MANASTIRI U MADRIDU

Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlog toj velikoj nesrazmeri su različiti  istorijski tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i  po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.

CRKVA SVETOG NIKOLE

Sudeći po arheološkim ostacima, neki istoričari smatraju da je prvo bila džamija

Crkva Svetog Nikole u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://letstalkmadrid.com/la-iglesia-de-san-nicolas-the-oldest-church-in-madrid/

            U blizini Trga Orijente i Kraljevske palate, kad se strmim uličicama uvučete u stari grad, naći ćete se ispred nevelike crkve koja je još 1202. bila proglašena parohijskom. Stoga uglavnom preovlađuje mišljenje da je kao takva sagrađena u XII veku i da nije bila džamija. U svojoj dugoj istoriji, ova trobrodna bazilika je više puta restaurirana, a njen toranj, svakako najznačajniji deo građevine, proglašen je nacionalnim spomenikom. Podignut je u stilu mudéjar, svojstvenom španskim Mavarima toga razdoblja, a njime se odlikuje i konstrukcija  središnjeg broda i glavnog oltara. Međutim, vrh tornja je tipično madridski i izveden je u XVIII v. Obratite pažnju i na  lep barokni portal sa reljefom Svetog Nikole od  dvorskog skulptora religioznih tema iz XVIII v. Luisa Salvadora Karmone. Dopašće vam se ovaj spomenik sa neobičnim spojem različitih epoha.

CRKVA SVETOG PETRA STAROGA

Nedokučivi putevi gospodnji ostavljaju tragove u carstvu zemaljskom

Crkva Svetog Petra Staroga u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://www.edicioneslalibreria.es/el-misterio-de-la-iglesia-de-san-pedro-el-viejo/

U istom delu grada kao i crkva Sv. Nikole, samo bliže Glavnom trgu (Plaza Mayor), nalazi se i ova  prastara crkva. Ne zna se tačno kada je sagrađena, ali se prvi put spominje 1202. g.  Za svoga veka pretrpela je nekoliko izmena i dogradnji, a najznačajniji i najstariji očuvani deo joj je toranj stila mudéjar iz XIV v. Podignut je od cigle, jednostavno ukrašen i sa potkovičastim lukovima nad prozorima. Pored ovoga tornja je renesansni portal s početka XVI v.  Unutra se ističe rebrasti čeoni deo desnog broda, verovatno iz XV v.  Ostalo je iz polovine XVII v. kada je hram bio renoviran i kada je u vrh levog broda postavljena kapela jednoga člana porodice Luhan, one iste koja je nedaleko odatle sagradila palatu od koje se danas čuva jedino toranj na Gradskom trgu (Plaza de la Villa). Grobnicu fra Antonija de Luhana koja se tu nalazila možete videti u Arheološkom muzeju.  Sklapajte istorijsku slagalicu, pa ćete dobiti celu priču.

CRKVA SVETOG ISIDORA

Sv. Isidor se svečano proslavlja svakog 15. maja  i tada počinje sezona koride

Crkva Sv. Isidora u Madridu, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/colegiata-de-san-isidro

            U ulici Toledo, jednoj od onih kojom se izlazi sa Plasa Major, nalazi se jedna od najvažnijih madridskih crkava čiji je značaj lako shvatljiv ako se zna da je Sveti Isidor Ratar zaštitnik prestonice još od XIII v. Ova monumentalna građevina sa statusom katedrale do izgradnje Naše gospe Almudene, pravi je predstavnik  madridskog baroka iz  XVII v.  Zanimljivo je da se tu do XVIII v. nalazila jezuitska škola, a kada je Karlos III izbacio jezuite, krajem XVIII v. preuredio ju je čuveni arhitekta Ventura Rodriguez. Odmah posle toga u nju je premešteno, kaže se, netaknuto telo Sv. Isidora i ostaci njegove žene Sv. Marije de la Kabese, takođe veoma poštovane, koja u Madridu ima i svoju ulicu. Upoznajte ovaj par tako čisto madridskih svetaca.

MANASTIR KRALJEVSKIH BOSONOGIH KALUĐERICA

U njega su se povlačile otmene dame i darovale mu svoje bogate miraze

Tapiserije u Manastiru, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/monasterio-de-las-descalzas-reales

Ćerka Karlosa I i Isabele od Portugala, Huana od Austrije, rodila se u palati na mestu na kome je kasnije, 1557. osnovala manastir franjevačkih bosonogih kaluđerica i u čijoj glavnoj kapeli je sahranjena. Spolja strogo zdanje od crvene cigle i granita jedno je od najvažnijih madridskih verskih spomenika i redak primer urbane renesansne arhitekture  XVI v. Unutra ćete primetiti mnoge dekorativne elemente stare gotičke palate. Freske iz XVII v. krase stepenište i predstavljaju Filipa IV sa porodicom. Veličanstveni plafon je delo baroknog slikara Klaudija Koelja i njegovih učenika. Na prvom spratu je mali klaustar sa kapelicama punim umetničkih dela i predmeta zlatarskog umeća, a tu je i velika sala tapiserija. Tako ćete u strogom centru Madrida, između Kapije sunca (Puerta del Sol) i  Trga Kaljao (Plaza Callao) na Gran Viji imati prilike da se divite Muriljovim, Surbaranovim, Riberinim, Rubensovim i Ticianovim platnima.

MANASTIR UTELOVLJENJA 

Uvek je uživao naklonost Krune i dobijao velike i vredne poklone

Manastir Utelovljenja, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/real-monasterio-de-la-encarnacion

            Na blagoj uzvišici blizu Kraljevske palate nalazi se ovaj avgustinski manastir s početka XVII v. kojeg je osnovala Margarita od Austrije. Kao sva religiozna arhitektura toga doba, odslikava jednostavnost i skromnost. Kompleks je četvougaon i ima crkvu, klauster, vrt, pevnicu i relikvijar. Sve okolne kuće gledaju na njega. U unutrašnjosti ćete upoznati tipičan kastiljanski ambijent s drvenim vratima i gredama, i sa plavim i belim pločicama iz Talavere, grada u Kastilji s keramičkom tradicijom od XV v. Pored portreta kraljevskih mecena, kako iz austrijske, tako i iz burbonske kuće, videćete sjajnu kolekciju slika i skulptura od polihromnog drveta iz XVII v. U relikvijaru dignite pogled na svod oslikan Kardućovim freskama, a među  relikvijama svetaca, zanimljiva je staklena posuda s krvlju Sv. Pantaleona. Pošto je u požaru krajem XVIII v. bila uništena, crkvu je obnovio neoklasični arhitekt Ventura Rodriges, a freskama je oslikao italijanski slikar Luka Đordani. Vreme posete je ograničeno,  rezervišite na vreme!

KATEDRALA BOGORODICE OD ALMUDENE

Prema legendi, kip Bogorodice doneo je u Španiju sam apostol Jakov

Katedrala Bogorodice od Almudene, Madrid. Fotografija preuzeta sa: https://espanaviajar.com/madrid/catedral-almudena/

            Kraj Trga oružja u Kraljevskoj palati nalazi se danas zvanična glavna madridska katedrala. Priča o Bogorodici zaštitnici grada seže daleko u prošlost, a ime Almudena je arapskog porekla, jer je kip Majke Božje pred saracenskom najezdom bio skriven u rimskoj zidini nad kojom su oni podigli svoju tvrđavu. Sa gradnjom hrama se započelo 1883, u njoj je učestvovalo nekoliko generacija arhitekata, a otvorena je tek 110 godina kasnije. Spolja je to strogo i neoklasično trobrodno zdanje sa sivo-belom fasadom, a unutrašnjost je neogotička. Pod njom je neoromanička kripta u kojoj se čuva kip Bogorodice od Almudene iz XVI v. Poslednje oslikavanje izveo je savremenik Kiko Argueljo u vizantijskom stilu povodom venčanja princa Filipa i plebejke Leticije 2004. g.

KAPELA SVETOG ANTONIJA OD FLORIDE

Otkrijte pravi umetnički biser van glavnih turističkih ruta

Kupola Kapele Svetog Antonija od Floride u Madridu; fotografija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/ermita-de-san-antonio-de-la-florida

            Na obali Mansanaresa, na mestu nekadašnje palate La Florida, podignuta je krajem XVIII v. crkvica u italijanskom stilu koju je freskama oslikao Goja. Kompozicija prikazuje čudo Svetoga Antonija u kupoli prečnika 6m, kao i apoteozu anđela u trouglastim površima na spoju zidova s kupolom i u polu-kupoli glavnoga oltara sa simbolom Presvetog Trojstva. U kapeli je vršena služba do XX v. kada je zbog opasnosti da se freske oštete od dima sveća pretvorena u muzej. Goja je umro u Bordou, a njegovo telo je preneto u kapelu 1920, pa  je tada postala panteon. Druga, istovetna crkvica sagrađena je za  službu pored ove, a preko puta njih je spomenik velikom slikaru. Prošetajte se obalom reke i sa najbližeg  mosta uživajte u veličanstveniom pogledu na Kraljevsku palatu. Kad ste se dobro umorili, ne propustite da u restoranu Kasa Mingo, preko puta crkve, probate njihov specijalitet, piletinu pečenu sa sidrom (jabukovim vinom) uz času ovog pića tipičnog za severnu pokrajinu Asturiju.

Posted on

ŽIVO(S)T U STAROM MADRIDU

Kad je Madrid 1561.g. postao glavni grad rastuće kolonijalne sile, oko dvora Habzburga počeo je da se širi gusti splet ulica nabijenih kućama i crkvama. Primetićete da se to prvo jezgro grada čini haotičnim, no svakako ćete osetiti i onaj dah prisnosti kakav pruža starina. Na samom početku XVIII v. Austrijance na prestolu smenjuju Francuzi koji se urbanistički šire ka istoku, pa ćete se u burbonskom Madridu diviti prostranim trgovima i monumentalnim građevinama. I sve zajedno će vas očarati upravo tom blizinom  kontrasta.

LA LATINA I LAVAPIÉS

 Uz čašu piva ili crvenog vina dobićete tipični “poklopac”(tapas), tanjirić s ukusnim zalogajem

Lavapiés, fotogragija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/

Želite li da upoznate pravi narodni Madrid, pođite u južnu četvrt La Latina i njenu komšijsku četvrt Lavapijes. Nadomak Kraljevske palate očuvali su se delovi arapskih zidina sa vratima prema svim važnim putevima, tokom vremena pretvorenim u glavne ulice, strme i uzane, u kojima su zajedno živeli plemići, sveštenstvo i zanatlije svih vrsta i čija imena često otkrivaju istoriju. Na Plaza de la Paja, Trgu slame,  trgovalo se i drugom robom i bio je centar grada dok nije sagrađena Plaza Mayor ili Glavni trg. Oko Plaza de la Cebada, Ječmenog trga, prodavale su se žitarice, a ogromna čelična kuća koju ćete danas zateći podignuta je krajem XIX v. Nedaleko odatle, na istok, ka trgu Tirso de Molina, već ćete ući u Lavapijes, u prevodu “pranje stopala”, prvobitno jevrejski kvart, čiji verski obred objašnjava ime. Između njih se nedeljom poput klina uglavljuje buvlja pijaca Rastro. Danas je ovo najmnogonacionalniji prostor grada u kome ćete sresti živopisnost od afričke do indijske i kineske kulture. Na kraju šetnje se svakako osvežite u nekom od barova u čistom tradicionalnom stilu.

PLASA DE LA VILJA (Plaza de la Villa)

U ovom istorijskom kutku naći ćete tri kuće iz tri veka i u tri stila

Plaza de la Villa, fotografija preuzeta sa www.esmadrid.com

            Ako od Kapije sunca, Puerta del Sol, zađete u Calle Mayor, Glavnu ulicu, naići ćete na Plaza de la Villa, Gradski trg, još jedno tipično mesto iz epohe austrijske vladavine koje na malom prostoru okuplja nekoliko važnih građevina. Najstariji je Toranj plemićke porodice Luhan  iz XV v. koji je zajedno sa dva portala jedini ostatak negdašnje palate toledskog stila. Potom je tu kuća Sisneros u stilu čiste španske renesanse. Porodica Sisneros dala je poznatog kardinala koji je osnovao univerzitet u Alkali de Enares. Uđite i pogledajte salon tapiserija sa delima flamanskih majstora iz XVI i XVII v. Unutrašnjim hodnikom ova zgrada je povezana s Gradskom kućom u kojoj se smestila Madridska opšina. Projektovao ju je u XVII v. isti arhitekt kao i Plasu Major. Strogih linija, od cigle i kamena, kasnije je dobila prvo barokni portal i grbove, a potom neoklasičnu kolonadu i balkon sa koga se objavljuju opšinski praznici. U XIX v. u središte trga je postavljen kip don Alvaru de Basanu, markizu i zaslužnom moreplovcu iz XVI v.

TRG ORIJENTE I KRALJEVSKO POZORIŠTE

Legenda kaže da kipovi kraljeva nisu na dvorskoj fasadi zbog kraljičinog ružnog  sna.

Plaza de Oriente, fotografija preuzeta sa https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Oriente

            Opet sa Puerte del sol krenite ulicom Arenal do kraja. Stižete na Trg Izabele II, vladarke koja je upravo tu, u blizini palate, 1850. godine dala da se sagradi Kraljevsko pozorište. Obnovljeno 1997, otvorilo je svoja vrata kao opera, pa ako imate sreće, moći ćete uživo čuti i samog Plasida Dominga. Ulazi se sa Istočnog trga ili Trga Orijente koji se tako zove jer je istočno od Kraljevske palate na koju se pruža pogled i sa čijeg su se glavnog balkona njihova visočanstva raznim prigodama obraćala tu okupljenom narodu. Središnji deo trga zauzima konjički spomenik Filipa IV, a bočno su kipovi gotskih kraljeva koji su vladali poluostrvom od IV v. do dolaska Mavara u VIII v. Zajedno sa svim ostalim španskim kraljevima trebalo je da se nađu na fasadi Palate, ali su bili preteški, pa ih je Filip V postavio ovde, a druge preneo na jedno od šetališta u parku Retiro. U levom i desnom krilu su vrtovi. Cela zona je pešačka, pa se lepo nauživajte,  a u  nekoj od kafeterija možete i da se odmorite i posmatrate zalazak sunca.

Četvrt MALASANJA (Malasaña)

Upoznajte šaroliku gradsku faunu i odslušajte sve (ne)moguće muzičke vrste i fuzije

Malasaña, fotografija preuzeta sa esmadrid.com

U zaleđu Gran vije nalazi se malo noviji, ali takođe tipični Madrid omeđen ulicama Fuenkaral i San Bernardo, kao i trgovima Kaljao i Bilbao. Manuela Malasanja je bila 15-godišnja vezilja koja je učestvovala u narodnom pokretu protiv Napolena i sa mnogim drugim sugrađanima pogubljena 2. maja 1808. Trg koji u imenu nosi taj datum omiljeno je okupljalište mladih, a u okolnim ulicama su radnjice s odećom u stilu svih urbanih plemena, i barovi i diskoteke po njihovom ukusu. Ne propustite da na trgu Bilbao popijete kaficu u čuvenom Kafe Komersijalu otvorenom krizne 1898. kada je Španija izgubila svoju poslednju koloniju, udahnete miris kubanskih cigara i oslušnute razgovore intelektualaca, političara i glumaca starine koji su se tu okupljali na čašicu razgovora. Ili da u klasičnom malasanjskom baru «Mlečni put» osetite tragove vibracija «madridskih kretanja» iz burne tranzicijske decenije 1975/85.

ULICA GRAN VIJA

U ovoj glavnoj gradskoj arteriji proći ćete kraj zgrada koje čine Madrid

Gran vía, fotografija preuzeta sa www.expedia.com

            Nekada poslovna arterija, Gran vía, Široki put je danas uglavnom turistička ulica. Otvorena je 1910, počinje od ulice Alkala i prvo se penje, a potom spušta. Na njenom početku je zgrada Metropolis u pariskom stilu koju ćete lepo videti sa Trga Sibeles. Ukrašena je korintskim stubovima i skulpturama, a kupola pločicama. Kuća broj 7 je u španskom stilu sa balkonima od kovanog gvožđa i olucima u vidu kamenih karijatida. Kod ulice Montera je zgrada telefonske kompanije, prvi madridski soliter i senzacija iz 1929. Tu počinje zona vreve gde se ide u bioskop, u kafeterije i najrazličitije radnje. Kod trga Kaljao, na broju 41, nalazi se čuveni Karion, poznat još kao Kapitol, koji predstavlja “skok u modernizam”. Već silazeći stižete do kraja, na Plaza de España, Španski trg. Okružen je zgradom nazvanom Španija iz 1948. i Madridskim tornjem, betonskim soliterom iz 1957. U centru je kameni obelisk sa spomenikom Servantesu ispred koga jašu dva večna lika, Don Kihot i Sanćo Pansa.

ČETVRT ĆUEKA (CHUECA)

Prvo u bojama duge, a potom i zajedničkog života  svih  kultura i subkultura

La Plaza de Chueca, fotografija preuzeta sa www.timeout.com

            U trouglu između ulica Fuenkarral i Gran Vija, u staroj i doskora ne baš bezbednoj zoni, početkom 90-ih smestili su se homoseksualaci i učinili da ceo kraj neverovatno napreduje. Obnovili su kuće i obojili ih pastelnim bojama, pootvarali radnje, diskoteke i restorane, tako da je danas to jedan od najživljih i najkosmopolitskijih delova grada. U njegove ulice i butike zalaze špijuni velikih modnih lanaca da se upoznaju sa najnovijim tendencijama, u frizerskim salonima će vam od glave napraviti nadrealističku ikebanu, u pirsing centrima će vam izbušiti telo na neslućenim mestima, a naletećete i na prodavnicu prirodnih droga duhovitog imena Ninjo Kanjamon, Dete Kanabisović. Izađete li noću, srešćete sve urbane tipove, od dragkvinova sa ružičastom perikom, do uličnog prodavca Kineza. Danas je Ćueka najoriginalnije i najbesramnije, ali i najtolerantnije mesto jer tu sa gejevima isti vazduh dišu i reperi, skejteri, alternativci i ko zna ko sve ne.

ŠPANSKI PARLAMENT

Ako želite, možete i predsedniku države ostaviti neku poruku na njegovom sedištu

Palacio de las Cortes. Fotografija preuzeta sa en.wikipedia.org/wiki/Palacio_de_las_Cortes,_Madrid

             Na Plaza de las Cortes, Trgu Parlamenta, smeštena je ova najvažnija ustanova državnog i političkog života u zgradi  iz XIX v. Fasadom dominiraju ogromni stubovi, a sa obe strane ulaz čuvaju dva lava izlivena od bronze topova zaplenjenih u afričkom ratu. Vreme poseta je ograničeno, ali ako zakažete, možete ući i pogledati zdanje i unutra. Dekoracija je s kraja XIX v., iz perioda Isabel II, one iste kraljice koja je dala da se sagradi opera. Objasniće vam gde ko sedi prema partijskoj pripadnosti i funkciji i kakav je način glasanja i ceo parlamentarni protokol. Iz novije istorije najznačajniji događaj je poslednji trzaj španske vojne desnice, neuspeli pokušaj državnog udara pukovnika Tehera 1981. g. Još uvek možete videti rupe u plafonu od metaka ispaljenih iz njegovog pištolja, ostavljene možda zbog turista, ali svakako i za opomenu.

Posted on

ŠETNJA PO MADRIDU

Sada možemo da nastavimo šetnju po Madridu.

Park RETIRO

U trenucima dok spokojno šetate jedna statua će vas podsetiti da đavo ne miruje

Ovaj predivni park odmah iza Prada nasledio je ime «Odmorište» od nestale kraljevske palate od koje se sačuvala jedino «Kuća dobrog odmora». Za obične smrtnike otvoren je tek krajem XIX v. i danas je jedan od najživljih prostora u Madridu. Tamo će vam gledati u dlan, čitati sudbinu iz tarota, slikati vas, svirati vam svaku vrstu muzike, klovnovi će razveseljavati decu kad su se umorila od igre, moći ćete da iznajmite brodić i zaveslate jezerom ispred monumentalne polukružne kolonade s konjičkim kipom kralja Alfonsa XII ili ćete obići dve palate arkitekte Velaskesa Boska: jednu, Velaskesovu, od crvene cigle i obloženu tipičnim keramičkim pločicama i drugu, Kristalnu, od metala i stakla. Dok uživate i opuštate se, tek da ne zaboravite da postoji i ona druga strana, otkriće vam se kip Palom anđelu, jedini u svetu podignut  Sotoni. Do njega je ružičnjak, pa poruku otkrijte sami…

Kristalna palata u Retiru. Slika preuzeta sa: https://madridsecreto.co

Kolumbov trg (La plaza de Colón)

 Zaplovio je ka Indiji, ali umesto Indijaca sreo se s Indijancima

            Kad od trga Sibeles krenete u kratku šetnju na sever, prvo ćete s desne strane proći pored Nacionalne biblioteke, monumentalnog zdanja iz XIX v. čiju fasadu krase kipovi znamenitih humanista. Potom stižete na prostrani trg na kojem je s jedne strane  par postmodernističkih tornjeva od čelika i stakla, a sa druge se uočavaju dve umetničke celine. Na lepom neogotičkom stubu iz 1885. stoji Kolumbo okrenut ka zapadu, a u podnožju su u reljefu opisani prizori sa njegovih putovanja. Iza, prema ulici Serrano, u savremenom Vrtu otkrića, na četiri betonska bloka pročitaćete uklesana imena karavela i moreplovaca koji su pošli u Novi svet i otpočeli veliku kolonijalnu pustolovinu. Pet vekova kasnije, putevi vode u obrnutom smeru, pa ćete na ulicama sigurno primetiti bar nekoga od više stotina hiljada Južnoamerikanaca koliko ih danas živi samo u Madridskoj autonomnoj oblasti. 

Kolumbov trg. Slika preuzeta sa; https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Col%C3%B3n

Železnička stanica Atoća (ATOCHA)

Pre nego što krenete na put, već u tropskom vrtu ćete se osetiti kao na drugom mestu

            Na zemljištu obraslom koviljem podignuta je sredinom XIX v. prva železnička stanica koja je po ovom rastinju dobila ime. Kad je nedugo potom izgorela, sagrađena je nova od kovanog gvožđa i stakla. Bila je poprište mnogih istorijskih događanja, pisci su na njoj smeštali radnje svojih romana, a u novije vreme Almodovar je tu snimao svoj film «Kika». Stanica je danas  mnogo veća i prilagođena savremenim potrebama, a u starom delu je napravljen tropski vrt sa 400 biljnih vrsta na 4.000 m2. Posle terorističkog napada 11. marta 2004. građani su jedan deo pretvorili u mesto spomena na 192 žrtve. Preko puta se nalazi zgrada Ministarstva poljoprivrede, takođe iz XIX v., sa kupolama ukrašenim keramičkim pločicama na uglovima i vajarskom grupom skulptura u sredini. Pođete li uzbrdo ulicom Atoća, zastanite kod zgrade broj 55. Poznata je po nemilom događaju ubistva 5 i ranjavanja 4 advokata laburista 1977, dve godine posle smrti diktatora Franka, na početku španske tranzicije.

Stanica Atoća. Slika preuzeta sa: https://www.seat61.com/stations/madrid-atocha.htm

KAPIJA SUNCA (Puerta del Sol)

Uobičajeno mesto susreta. Naravno, kod medveda!

            Ovde je davno bila tvrđava i istočni prilaz gradu. Kapije više nema, sem u imenu, Kapija Sunca. Trg je prostran i otvoren, u obliku polumeseca. Na njemu su se zbili mnogi presudni trenuci španske istorije, a danas predstavlja neuralgičnu tačku društvenog života. U središtu polukružnog oboda je zdanje iz XVIII v. u čijem tornju je veliki sat sa kuglom. Na masovnim dočecima novih godina, on celoj zemlji odbrojava poslednje sekunde stare godine. Na asfaltu ispred zgrade zastanite u samom geografskom središtu Španije, na oslikanom nultom kilometru od koga se mere svi državni putevi; ako stanete na njega, urbana legenda kaže da  ćete se svakako vratiti u Madrid. Onda ćete proći kraj bronzanog konjičkog kipa Karlosa III  i zatim kraj znamenje prestonice, spomenika s medvedom koji je otišao pravo u njen grb. Tu su i drugi simboli: ulica Montera poznata, kako se to sada kaže, po seksualnim radnicama i, na jednoj od visokih zgrada, čuvena reklama «Tio Pepe», čika Pepe, marka još poznatijeg aperitivnog vina heres, ili šerija.

Medved – simbol Madrida. Slika preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/puerta-del-sol

GLAVNI TRG (PLAZA MAYOR)

Od lomača Inkvizicije do novogodišnjeg vašara

            Od Kapije sunca, idući ulicom Major dolazite na Glavni trg, tipično špansku arhitektonsku tvorevinu. Sagrađen je početkom XVII v. u kastiljanskom stilu, pravugaonog je oblika i okružen trospratnim kućama. Na njemu su javno izvođene presude Inkvizicije, a kasnije održavane koride. Glavni ukrasni element je freskama oslikana fasada starog sedišta pekarskog esnafa, a u centru je konjički kip Filipa III. Iz kafanica u prizemlju zgrada po lepom vremenu se iznose stolovi napolje, a u radnjama sa zanatskom robom možete kupiti originalu baskijsku beretu i mnoštvo drugih suvenira. Brojni izlazi vode sa trga, ulica Toledo do buvlje pijace Rastro, a na sledećem uglu, niz stepenice se stiže do Luka nožara (Arco de Cuchilleros), dela sa tipičnim gostionicama. Nedeljom trg postaje filatelistička tržnica, a svakog decembra se pretvori u ogromni bučni vašar na otvorenom za prodaju veselih božićnih i novogodišnjih ukrasa i sitnica. U okolnim kućama žive obični ljudi, a priča se i da lutaju duše davno spaljenih krivoveraca.

La Plaza Mayor. Slika preuzeta sa: esmadrid.com

BUVLJA PIJACA RASTRO

Za svačiji ukus, potrebu i džep: antikno, staro, retro, novo, moderno…

            Nadomak četvrti La Latina, srca starog Madrida, još u srednjem veku su počeli da trguju oko klanica stoke. Rastro je bio veletržnica mesa, a danas se na njemu prodaje sve, od životinja do nameštaja i odeće i to samo nedeljom pre podne. Počinje na Trgu Kaskoro, što je ime mesta na Kubi gde se u poslednjem kolonijalnom ratu istakao španski vojnik Eloj Gonsalo kome je tu podignut spomenik. „Buvljak“ je uvek pun i prodavaca i kupaca i pripazite da vam se novac neosetno ne izvuče, jer tamo svako nudi ili traži nešto dobro, lepo i jeftino. A svakako, ima i svoju priču. Izvjesni čika Cicija obogatio se prodajom starog posuđa i stekao 20 kuća, a hranio se samo hlebom i povrćem.  

Slika preuzeta sa: https://www.madrid-guide-spain.com/el-rastro.html

KRALJEVSKA PALATA  (PALACIO REAL)

 Zamislite da vas dovoze u raskošnoj  kočiji i da  ulazite u lavirint bajnih salona…

            Na uzvišici iznad reke Mansanares na kojoj su Mavari imali osmatračnicu, kasniji hrišćanski kraljevi su sagradili zamak. Legenda kaže da su požar u kom je izgoreo na Božić 1734. izazvale veštice i duhovi sa susedne padine jer im je narušavao mir. Filip V je u XVIII v. poželeo da sagradi najveličanstveniju palatu na svetu od cigle i kamena, kako ne bi ponovo gorela. A onda je, opet po legendi, dao da se iskopaju oči i odseče jezik arhitekti kako ne bi ponovio delo, niti kome preneo svoje znanje. Ipak, kad je ovaj umro u tamnici, nije mu uskratio počasti, pa je njegovu glavu ugradio iznad jednog prozora na prvom spratu. Do 1931. kraljevske porodice su stanovale u palati, a od tada se u njoj samo održavaju zvaniči skupovi i otvorena je za publiku. Na Trgu oružja ispred ulaza počeće vaša kraljevska avantura u bogatim salonima od mermera i mahagonija, punim umetničkih dela najpoznatijih majstora s početaka burbonske epohe. Ipak ne zaboravite da izađete, vi ste iz neke druge bajke.

El Palacio Real. Slika preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/royal-palace-madrid

TRG KORIDE

Ako pogledate mapu cele Španije, uočićete da  izgleda kao raširena  koža bika

            Koride su jedno od poznatih španskih znamenja i održavaju se na mestima naročito i samo u tu svrhu sagrađenim. Madridska arena je jedna od najlepših i najvažnijih sa 24.000 mesta, u stilu mudehar svojstvenom mavarskloj arhitekturi na hrišćanskoj teritoriji. U ovoj borbi čoveka i životinje možete da tražite iskonske simbole sukoba uma i snage, da se setite Minotaura i lavirinta, ali ipak je danas reč samo o omiljenoj narodskoj i dobro komercijalizovanoj zabavi. Bikovi se posebno gaje samo za to i u izvornoj verziji moraju biti ubijeni. Stoga ova prilično krvava predstava ima dosta protivnika među samim Špancima, iako im ne daju da se mnogo čuju. Ako se ni vama ne gleda, priključite se nekoj grupnoj poseti, pa će vas uvesti u arenu, kročićete na pesak koji gaze čuveni toreadori i pokazaće vam druge ključne tačke jer korida sledi strogo utvrđeni protokol. Od mesa ubijene životinje po restoranima u okolini spremaju se specijaliteti. Pored arene nalazi se Muzej koride.

La plaza de toros de las Ventas, Madrid. Slika preuzeta sa: http://blog.dflatmadrid.com/conocer-madrid/descubre-la-plaza-de-toros-de-las-ventas-pasion-taurina-en-arquitectura-neomudejar/
Posted on

Tri čuvene slike: LAS MENINAS I NAGA I OBUČENA MAJA

S predlogom da posetite muzej Sorolja završila se naša šetnja po muzejima.

Ipak, ne možemo da ne pomenemo tri slike najčuvenijih španskih slikara, Velaskesa i Goje.

To su LAS MENINAS I NAGA I OBUČENA MAJA. Daćemo vam samo nekoliko podataka o tim delima tek toliko da znate šta predstavljaju i zbog čega su važne.

LAS MENINAS

Je li Velaskes osim slikarskih zaista imao i skrivene namere?

            Čuveno platno iz XVII v., „Dvorske dame“, jedno je od ključnih u istoriji umetnosti, pre svega zbog svoje mnogostruke perspektive. Neki stručnjaci su čak utvrdili da je naslikano pomoću šest ogledala. Drugi mu pak pridaju magijsku moć koja je trebalo da štiti princezu Margaritu, središnju figuru kompozicije. To su dokazivali povlačenjem linija od srca samog slikara preko dveju dvorskih dama između kojih je infantkinja, do Hosea Nieta u pozadini. Crtež koji se tako dobija tačno pedstavlja sazvežđe Severna kruna (Corona Borealis) čija se najsjajnija zvezda zove upravo Margarita. Tu još nije kraj. Ako se linijama spoje glave svih likova na slici, crtež oslikava zodijački znak Jarca u komu je rođena princezina majka Marijana od Austrije. Konačno, u Hoseu Nietu, hromom dvorskom službeniku i velikom Velaskesovom neprijatelju, neki su želeli da vide oličenje samoga Sotone koji zatvara vrata pakla. Bez sumnje odlično zaokruženo tumačenje, a vi sami prosudite ima li tu nekih tajnih veza.

Slika preuzeta sa: https://www.museodelprado.es/coleccion/obra-de-arte/las-meninas/9fdc7800-9ade-48b0-ab8b-edee94ea877f

OBUČENA I NAGA MAJA

Danas su u Pradu, a nekada je Goja zbog njih morao da podnosi račune sudu Inkvizicije

             Maja nije vlastito ime, već označava gizdavu ženu odrešitog ponašanja niže madriske društvene klase. Slike su ovaj naziv stekle u novije vreme, a prvobitno su se zvale «Ciganke» i bile su u vlasništvu Manuela Godoja, ministra kralja Karlosa IV. Dugo se verovalo da lik žene pripada grofici od Albe, te je jedan potonji rođak 1945. dao da se ekshumiraju njeni ostaci ne bi li dokazao nepostojanje sličnosti. No igra se sastojala u tome da su slike verovatno bile diptih i da je obučena maja, manjeg formata, trebalo da sakrije nagu, koja bi se ukazala pokretanjem mehanizma u samom ramu slike. Naga je verovatno bila Godojeva ljubavnica Pepita Tudo naslikana po njegovoj narudžbini u prilično besramnoj pozi, koja nije uznemirila samo Inkviziciju, nego i članove Kraljevske Akademije lepih umetnosti koji su je krili do 1900. A pošta puritanske Amerike odbila je da prima pisma iz Španije koja su 30-ih godina nosila marku sa reprodukcijom ove slike.  Šta mislite, ko je tu veći obešenjak, Goja ili Godoj?

Slika preuzeta sa:https://arte2bac.wordpress.com/2013/03/04/goya-las-majas/
Posted on

Madridski muzeji (treći deo) – MUZEJ SOROLJA

I za kraj predstavljanja najzanimljivijih muzeja ostavili smo Muzej Sorolja.

Muzej Sorolja se nalazi u madridskoj ulici Generala Martinesa Kamposa, u kući u kojoj je slikar Hoakin Sorolja radio i živeo sa suprugom i troje dece. Izgrađena je 1911. i ispunila je slikarevu želju da na jednom mestu ima atelje i mesto za život. A naravno, i lep vrt za odmor sred zelenila. Kuća je sačuvala originalni izgled i unutrašnji raspored sa mnogo prostorija u kojima se osim Soroljinih dela mogu videti i predmeti koje je kao kolekcionar tokom života sakupio. To je jedna od najbolje sačuvanih kuća nekog umetnika u Evropi; 1962. postala je nacionalni istorijsko-umetnički spomenik.

Slika preuzeta sa: https://guias-viajar.com/sorolla

Zamisao da kuća postane muzej dala je slikareva supruga koja ju je 1925. testamentom ostavila španskoj državi i time svom suprugu odala počast. Muzej je otvoren 1932. i tada ga je vodio Soroljin sin Hoakin Sorolja Garsija. On je ostavio veliki broj očevih dela za proširenje postojeće zbirke.

Od 2009. muzej je pod rukovodstvom Generalne direkcije za lepe umetnosti koja je u nadležnosti  španskog Ministarstva za kulturu i sport.

Dvorište muzeja, slika preuzeta sa: https://www.viator.com/

Za kraj ćemo vam dati nekoliko osnovnih podataka o samom slikaru.

Rođen je 27. februara 1863. u Valensiji, a umro je 10. avgusta 1923. u Sersedilji kraj Madrida. Kao veoma plodan slikar ostavio je za sobom više od 2200 katalogizovanih dela. Njegova platna iz perioda zrelosti označena su kao impresionistička, postimprestionistička i luministička. Poznat je i kao portretista: pozirali su mu značajne ličnosti njegovog doba kao što su lekar nobelovac Santijago Ramon i Kahal, vrlo popularni pisac Visente Blasko Ibanjes, kralj Alfonso XIII, 27. predsednik SAD Vilijam Hauard Taft i mnogi drugi. Pored toga, uradio je portrete članova svoje porodice i izvestan broj autoportreta.

Autoportret, slika preuzeta sa stranice okdiario
Slika preuzeta sa stranice Museo Sorolla

Posted on

MADRIDSKI MUZEJI (drugi deo)

Već smo vam govorili o Muzeju Prado. Ali Madrid  ima tridesetak muzeja i svaki od njih je nešto posebno. Naravno, ne mogu  svi oni da se obiđu u samo jednoj poseti Madridu. Mi ćemo vam danas predstaviti nekoliko njih po našem mišljenju. najzanimljivijih. Vi odlučite koji želite da vidite jer Madrid osim muzeja ima toliko zanimljivosti da je teško odlučiti šta prvo da se vidi.

Muzej Thyssen-Bornemisza

Mislite li da je slučajno što se baronica zove Karmen i što je kolekcija  u Madridu? 

Fasada Palate Viljahermosa. Fotografija preuzeta sa www.museothyssen.org

 Zajedno sa Pradom i Umetničkim centrom Kraljice Sofije, ovaj muzej čini čuveni madridski umetnički trougao. U palati Viljaermosa iz XVIII v. od 1992. nalazi se kolekcija barona Hajnriha Tisena-Bornemise koja se sastoji od preko 800 slika, skulptura, tapiserija i zlatnih i srebrnih predmeta. Mnogi kritičari smatraju je najznačajnijom privatnom zbirkom na svetu. Na drugom spratu je staro, uglavnom italijansko slikarstvo do XVII v., na drugom je zbirka dela od holandskih majstora XVII v. do nemačkih ekspresionista, a u prizemlju je samo XX v. sa velikim brojem američkih slikara na jednom mestu. Tako su tematski dopunjeni i Prado i Muzej Kraljice Sofije. Zgrada palate je dobila moderno proširenje u dvorišnom delu gde je od 2002. izložena kolekcija baronice Karmen Tisen-Bornemise sa 600 slika, među njima i onih Gogena, Kandinskog i Renoara, kao i Španaca iz XIX v. Besplatno ju je ustupila na 11 godina. Uživajte, jer pred tolikom lepotom reči su suvišne.

MUZEJ KRALJICE SOFIJE

Gernika, Pablo Pikaso 

Umetnički centar Kraljice Sofije nalazi se kod stanice Atoća i posvećen je  slikarstvu XX v., pa se u njemu između ostalih mogu videti Pikaso, Dali, Miro i Gris. Verovatno je najpoznatiji eksponat Pikasova Gernika vraćena iz Njujorka 1981. Snaga ovog naizgled monotonog crno-belog platna ne može se opisati, sami ćete to doživeti, iako je slika iza blindiranog stakla. Baš u vreme kad je konačno postavljena u ovo zdanje iz XVIII v. koje je sve do 1965. bilo bolnica i ispod koga su prilikom preuređivanja 90-ih godina nađeni mnogi posmrtni ostaci iz doba velikih epidemija,  počeli su da se čuju glasovi, alarmi bi se sami od sebe aktivirali, a čulo bi se i kucanje na vrata. Tako je postavka «obogaćena» duhom. Zaposleni su mu dali ime Ataulfo, a o tome čiji duh njime šeta svako ima svoje mišljenje.

No, to nije bio razlog novom proširenju 2005. koje je pod istim krovom obuhvatilo još tri zgrade namenjene izložbama, koncertima i biblioteci. Po posljednjoj reči mode, tu je i kafeterija-restoran sa svojom zbirkom boja, mirisa i ukusa. Ako niste pobegli od utvara, izvolite i prijatno!

 AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI

U njenim prostorijama učili su se slikanju Dali i Pikaso

Fotografija preuzeta sa ttnotes.com

U ulici Alkala 13, nadomak Kapije Sunca (Puerta del Sol), u palati Gojeneće iz XVIII v. smešten je, bez preterivanja, hram španske umetnosti, Kraljevska akademija lepih umetnosti San Fernando. Goja joj je bio jedan od  upravnika, a za nju su vezana i mnoga druga značajna imena. Ne treba zaboraviti njene brojne aktivnosti u istoriji i danas. Da nije prosto okamenjena institucija, već da sledi moderne tokove, svedoče stalne izmene u statutima. Tako je 1975. škola premeštena na univerzitet Komplutense i tamo za tri godine izrasla u Fakultet lepih umetnosti. A 1987. u Akademiju su Kraljevskim ukazom stupile i takozvane „umetnosti slike”, fotografija, film, televizija i video. Vas će svakako najviše zanimati muzejski deo koji obuhvata 20 sala na prvom i 16 na drugom spratu. U njima ćete moći da se nagledate Ribere, Murilja, El Greka, Surbarana, Velaskesa i Goje, ali i Rafaela, Ticiana, Rubensa i Van Dajka.

Nacionalni Arheološki muzej

Dve iberske dame pričaće vam o davnim, predrimskim kulturama   

Fotografija preuzeta sa timeout.com

Leđima naslonjen na Nacionalnu biblioteku i preko puta Kolumbovog trga nalazi se ovaj značajni madridski muzej osnovan 1867. za vreme vladavine Isabel II. Obuhvata eksponate od praistorije do XIX v., najvećim delom iskopane na španskom tlu, ali takođe ima predmeta iz stare egipatske, grčke, kao i etrurske civilizacije. Hronološki, najstariji periodi su u podrumskim salama, a ostalo je u prizemlju. Čim uđete, videćete vernu kopiju pećine iz Altamire, čuvene po crtežima paleolitskog čoveka. Nemojte zbog toga putovati čak na sever u Kantabriju, jer otkada su bakterije zapretile da unište ovo blago, zabranjene su masovne turističke posete. Samosvojna iberska kultura najbolje je predstavljena poprsjima dama iz Elćea i Baze. Pored rimske, predstavljena je kultura Vizigota koji su vladali poluostrvom posle Rimljana i pre Arapa, pa islamska kultura u kojoj ćete uočiti razliku između one izvorne injenog španskog stila mudehar (mudejar), i na kraju ona romanička. Pravi vremeplov!

Gradski muzej

Po završenom obilasku opustite se uz šum vode sa Fontane Slave

Fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Ako ste se prošetali po četvrtima Malasanja ili Ćueka, u ulici Fuenkaral koja ih deli, na broju 78 vredi pogledati, ako ništa drugo bar divnu baroknu fasadu poznatog arhitekte Pedra de Ribere. Ta zona se zove Tribunal, vrlo je živa i omiljeno je mesto izlazaka mladih, tako da ne može da se desi da vam bude dosadno. A ako vas interesuje istorija Madrida, onda svakako uđite u ovaj muzej osnovan 1929. g. U prizemlju je arheološki deo sa planovima i starim gravirama, a na prvom spratu ćete pratiti urbani razvoj. Između ostalog videćete jednu maketu grada iz 1830, zatim kolekciju lepeza, porcelanskog posuđa izrađenog u Kraljevskoj fabrici porcelana Valjanog odmora (Real Fábrica de Porcelana del Buen Retiro), stare razglednice, fotografije… Na kraju se odmorite u vrtu kod barokne fontane, takođe Riberinog dela, i prikupite snagu da nastavite dalje.

Muzej Amerike

Iskoristite ne tako čestu priliku da vidite originalne predmete Maja, Asteka i Inka

Fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Iako je sasvim nov, ovaj muzej u svojim salama nudi predivne primerke umetnosti američkih prekolumbovskih kultura. Ideja o njegovom osnivanju svakako nije nova, imao ju je već kardinal Sisneros (1436-1517) posle otkrivanja novog kontinenta. Međutim, nastao je tek 1941. i bio smešten u Arheološkom muzeju, dok nije sagrađena današnja zgrada, na obodu univerziteta Komplutense, u koju se uselio 1962. Stalna postavka se sastoji iz 5 delova koji će vam izvrsno predstaviti prekomorske civilizacije: upoznaćete Ameriku, njenu stvarnost, društvo, veru i vrste komunikacije u najširem smislu reči. Prema tome, otkrićete mitove, hronike, puteve ekspedicija, karte, kodekse ispisane majanskim hijeroglifima, prekrasne primerke zlatarskog umeća, svete predmete, a biće vam prikazani i filmovi o načinu života, naseljima,  društvenom uređenju, bogovima, ritualima, simbolima i još koječemu. Na kraju ovog čarobnog putovanja, moći ćete čak i da čujete kako zvuče neki indijanski jezici.

Kraljevska FABRIKA tapiserija

Ako sebi dozvolite da popijete nešto u Ricu, stopala će vam utonuti u tepih iz ove fabrike

Fotografija preuzeta sa distritocastellananorte.com

            Zanima li vas kako se izrađuju tapiserije, jer se proces gotovo nije izmenio tokom vekova, posetite ovu fabriku, jedinu sačuvanu od svih radionica koje su Borboni osnovali tokom XVIII v. Danas se nalazi iza stanice Atoća i južnog dela parka Retiro. Iz ulaznog hola ćete hodnikom čiji su zidovi ukrašeni eksponatima doći u salu sa razbojima, iz nje u izložbenu salu, a zatim u vrt gde su se širile gotove tapiserije i tepisi. Čuveni slikari, među njima i sam Goja, izrađivalili su takozvane kartone, skice za tapiserije za kraraljevsku kuću. Ovde se nalaze neki od njih, a ostali su u muzeju Prado i manastiru El Escorial, van Madrida. Osnovna delatnost danas je proizvodnja i popravka tepiha koji se nalaze po javnim i privatnim zgradama.

Posted on

Muzej PRADO

Ne propustite da vidite u MADRIDU

Arapska osmatračnica s kraja IX v. tokom vekova pretvorila se u metropolu od preko 3 miliona stanovnika koji će  uvereno da vam kažu da je od njihovog grada lepši jedino raj. Razne su ga dinastije širile i ulepšavale, a vreme mu je ugrađivalo priče, legende i anegdote. Tako će vas danas srdačno dočekati vedri i nasmejani Mediteranci u zelenom i najvećim delom godine sunčanom Madridu. Njegove su ulice i trgovi uvek živi, istorija i kultura su na svakom koraku, a barovi su puni pesme, igre i izvrsnog ića i pića.

Zadovoljićete i duh i telo.

Počećemo od centra grada i najznačajnih muzeja.

MADRIDSKI MUZEJI

            U Madridu bi vam trebalo vrlo mnogo vremena samo da obiđete sve muzeje. Ima ih tridesetak važnijih, računajući i specijalizovane poput Prirodnjačkog, Železničkog ili Pomorskog. A gde su tek razne galerije i fondacije sa svojim namenskim salama i neprestanim i vrednim izložbama! Uz sve to, šetajući od jednog do drugog mesta, lako ćete na kakvoj kući, u uličici, na nekom trgu, u parku i ispod nadvožnjaka otkriti reljef, fontanicu, kip, spomenik… Kad ne bi bio tako mnogoljudan i prostran, celi grad bi ličio na jedan muzej.

Muzej PRADO

Kraj Velaskesovog ćete spomenika proći, kod Gojinog ćete ući, a kod Muriljovog izaći 

Prado, što znači poljana, na njoj je bio podignut, jedna od najvećih svetskih pinakoteka, smešten je u neoklasičnom zdanju arhitekte Huana de Viljanueve iz XVIII v. i pruža najpotpuniju kolekciju španskog slikarstva od XII do XVIII v. Možete se izvrsno zabaviti Velaskesovim portretima kepeca, velikaša i borbonskih vladara, saosećati sa Gojinom sirotom nevestom koja je po prvi put obula cipele za svoje venčanje sa bogatim starcem i obula ih naopako, ili pokušati da uronite u mračne predele duše preko slika iz njegovog crnog perioda. Kad ste se zasitili Španaca, obiđite najznamenitije Flamance, Holanđane, Italijane, Nemce i Francuze.

Fasada zgrade Viljanueva (Paseo del Prado); fotografija preuzeta sa
https://www.museodelprado.es/museo/ampliacion-jeronimos

Ako vas noge još drže, popnite se do severnog dela potkrovlja i u jednoj kružnoj sali pogledajte od turističkih poslanika neretko zapostavljenu prekrasnu zbirku dekorativne umetnosti, posuđe od plemenitih metala i dragog kamenja, «Blago Delfina», po imenu naslednika Luja XIV, oca španskog kralja Filipa V.

Godine 2007. završena je „Zgrada Jeronima“ nazvana tako jer predstavlja produžetak prema klaustru Jeronimskog manastira iza glavne zgrade, a ima i nadimak „Moneova kocka“ zato što ju je projektovao poznati španski arhitekta Rafael Moneo u obliku kocke; to je najveće proširenje muzeja u njegovoj dvovekovnoj istoriji. U njemu je deo kolekcije iz XIX veka koja je nekad bila u „Kući valjanog odmora“, održavaju se privremene izložbe i smeštene su jedna koncertna i jedna konferencijska sala. S Viljanuevinim zdanjem povezana je podzemnim prolazom.

Zgrada Viljanueva i zgrada Jeronima, fotografija preuzeta sa
https://www.museodelprado.es/museo/ampliacion-jeronimos

U «Kući valjanog odmora», zgradi iza muzeja koja je u XVII v. bila sala za zabave pri danas nepostojećem dvorskom kompleksu, smešten je „Centar za muzejska izučavanja“, takozvana „Pradova škola“ sa muzejskom bibliotekom od preko 70.000 knjiga i hiljadu časopisa; u njoj se obrazuju stručnjaci za različite specijalnosti istorije umetnosti i obavljaju se istraživanja u toj oblasti.

Muzej Prado, fotografija preuzeta sa nebrija.com

Posted on

ANDALUZIJSKI GASPAĆO

Danas ćemo se pozabaviti jednim letnjim receptom, izuzetno zdravim jer se ništa ne kuva. Idealan primer mediteranske kuhinje.

Pošto smo već dosta zagazili u juli očekuju nas letnje vrućine. U to vreme u Španiji se jede gaspaćo (hladna supa). To je tipičan andaluzijski recept koji ima bezbroj varijanti. Danas ćemo vam predstaviti recept jednog od najpoznatijih španskih kuvara, Karlosa Arginjana. I on sam ima više varijanti istog recepta pa ćemo mi iz tog velikog broja izdvojiti onaj koji možete i sami doterivati, oduzimati mu ili dodavati sasatojke.

Za ovaj gaspaćo nam treba:

  • pola kilograma zrelog paradajza
  • pola zelene paprike
  • pola crvene paprike
  • pola glavice crnog luka
  • češanj belog luka
  • pola krastavca, ne prevelikog
  • 1dcl maslinovog ulja
  • 4 kašike vinskog sirćeta
  • kriška hleba iseckana na kockice
  • so
  • parče pršuta
  • kuvana jaja

Paradajz oljuštiti i iseckati na kockice. I sve ostale sasatojke (zelenu i crvenu papriku, crni i beli luk, krastvac i hleb) iseckati na kockice i sjediniti sa paradajzom.

Svemu tome dodati maslinovo ulje, vinsko sirće i so. Mikserom umutiti sve sastojke i potom procediti supu u drugu posudu. Sve staviti u frižider da se ohladi i tako služiti.

Kada se gaspaćo sipa u tanjir, mogu mu se dodati kocke leda, a za garnirung možete dodati malo prepečenih kockica hleba, sitno iseckanu šunku i kuvana jaja isečena na pola.

Savet: Da biste lakše oljuštili paradajz uklonite tvrdi deo sa vrha i tupom stranom noža pređite celu površinu kao da ga ljuštite. Zatim čete ga lako oljuštiti i bez namakanja u vrelu vodu. 

Slika preuzeta sa stranice monplamar.com

Posted on

Književna četvrt (Barrio de las Letras)

Danas ćemo vam predstaviti četvrt u samom srcu Madrida koja je zadržala duh starih vremena. Naime, u ovoj četvrti su se rađali, radili i selili se iz jedne ulice u drugu najveći među najvećima, španski pisci koji su obeležili vekove u kojima su živeli. Njihovim imenima su nazvane ulice u kojima možete naći citate iz njihovih najvećih dela.

Ovaj deo Madrida počinje od Trga Sibeles (Plaza de Cibeles)  sa ikonom ovog grada, fontanom posvećenom boginji zemlje Kibeli, na španskom Sibeles (Cibeles).

Sibeles je napravljena u XVIII veku po nalogu Karlosa III (Carlos III) koji je posle dolaska iz Italije želeo da svoj grad uredi u stilu neoklasicizima. U planu su bile tri fontane, Sibeles, Neptun  i Apolo, kao i Muzej prirodnih nauka, danas muzej Prado i Botanička basta. Karlos III je, između ostalog, uveo i ulično osvetljenje i dao da se popločaju ulice.

Interesanto je da su ovu fontanu radila tri umetnika, jedan je izvajao samu statuu Sibeles i kočije, drugi lavove, a treći ukrase.

Sibeles, majka zemlje i poljoprivrede, okružena je zgradama Španske banke (Banco de Erspaña) i trima palatama: Palatom Linares (Palacio de Linares) u kojoj se danas nalazi Američka kuća (Casa de América), Palatom Buena vista (Palacio de Buena vista) pretvorenom u generalštab (Cuartel General del Ejército) i Palatom komunikacija (Palacio de las Comunicaciones) u kojoj je danas Centar Sibeles (Centro Cibeles) kao i kancelarija gradonačelnika. Na poslednjem spratu je restoran sa koga se pruža pogled na grad.

Od XVIII veka do danas Sibeles je sa svojim sugrađanima bila svedok mnogih ratova i promena, pa je doživela i izvesna oštećenja. Naime, za vreme građanskog rata Madriđani su svoju najvoljeniju sugrađanku okružili džakovima peska i  zidom od cigli da bi je sačuvali, ali uprkos tome oštećen joj je nos i desna ruka, a i njuška jednog lava.

U XX veku Sibeles je promenila položaj jer sada gleda ka Centru Sibeles dok je ranije bila okrenuta ka fontani Neptun.

Fotografija preuzeta sa Wikimedia Commons

U neposrednom okruženju fontane Sibles nalaze se tri najznačajnija muzeja: Prado (Museo del Prado), Tisen Bornemica (Museo Thyseen-Bornemitza) i Kraljica Sofija (Museo Reina Sofía). Taj kraj oko fontane, poznat kao Umetnički trougao (Triángulo del Arte), od 2008. postao je četvorougao otvaranjem kulturnog centra sa izložbenim prostorom Kajšaforum (Caixaforum).

Umetnički trougao (fotografija preuzeta sa Pinteresta)

Preko puta Muzeja kraljice Sofije nalazi se stanica Atoća (Atocha) sa koje polaze vozovi AVE, prigradski voz i metro. U staničnoj zgradi možete posetiti neverovatno lepu baštu s egzotičnim rastinjem, a na njoj je i najveći sat u Madridu. Trg Atoća krase dve velike glave dece rađene po liku unuka poznatog španskog vajara Antonija Lopesa (Antonio López).

Četvrt ima mnogo trgova sa bezbroj poznatih restorana, kafea i značajnih zgrada.

Tu su Pasahe Dore (Pasaje Doré), bioskop star skoro 100 godina, Štamparija Huan de la Kuesta (Juan de la Cuesta) u kojoj je štampano prvo izdanje „Don Kihota“, zatim Pijaca San Martin (Mercado de San Martín),  spomenik posvećen petorici advokata koji su ubijeni tokom španske tranzicije,  Crkva San Sebastian (San Sebastián) u kojoj je prema verovanju sahranjen Lope de Vega.

Na Trgu Tirso de Molina je statua ovog velikog baroknog pisca. U četvrti su stanovali i čuveni romantičarski pisac Gustavo Adolfo Beker (Gustavo Adolfo Bequer) i impresionistički i postimpresionistički slikar Hoakin Sorolja (Joaquín Sorolla).

Ulica Uertas (Ulica povrtnjaka, Calle de las Huertas), najstarija ulica u Madridu, žila je kucavica ove četvrti koja se završava na Šetalištu Prado (Paseo del Prado). Samo u njoj ima više barova nego u celoj Finskoj, na primer.

Isusova ulica (Calle de Jesús) poznata je po tipičnim barovima  i čuvenim španskim tapasima. El Rábano, La Fábrica, Taberna de la Daniela.

U istoj četvrti nalazi se i Bazilika Isusa od Medinaselija (Basilica Jesús de Medinaceli). U njoj se svakog petka okupljaju vernici da mu poljube stopala i požele tri želje od kojih će se ispuniti samo jedna, a najveće okupljanje je prvog petka u martu kada desetine hiljada vernika dolazi i čeka i po 5 dana da uđe. Na taj dan dolazi i kraljevska porodica.

Zanimljivo je da je veliki barokni dramski pisac, Lope de Vega, živeo u ulici  Servantes, dok je Servantes je živeo u ulici Lopea de Vege. Njih dvojica nisu bili prijatelji, naprotiv, a zato je još intreresantnije da su im ćerke bile u istom manastiru. Lope de Vega je bio bogat i uvek je živeo u istoj kući, a Servantes je životario i menjao boravišta, ali dok je bio u Madridu, uvek u istoj četvrti. Pretpostavlja se da je sahranjen u zajedničkoj grobnici u Manastiru bosih trinitarki  (Convento de las Trinitarias descalzas) u ulici Lope de Vega 18.

Godine 2015. pokrenutra je akcija da se utvrdi da li je Servantes zaista tamo sahranjen. Pokušaj da se analizom DNK utvrdi kome pripadaju tela sahranjena u kripti ovog manastira nije dao rezultate zbog lošeg stanja kostiju. Kako se pretpostavlja, sa njim je, između ostalih, sahranjena i negova žena Katalina i ćerka Lopea de Vege.

Sledeći slavni stanari četvrti su dva pesnika, takođe barokna velikana, i dva velika protivnika: Luis de Gongora (Luis de Góngora) i Fransisko de Kevedo (Francisco de Quevedo), Da bi napakostio Gongori, Kevedo je kupio kuću u kojoj je stanovao Gongora, a njega izbacio na ulicu.

Fotografija preuzeta sa mibauldeblogs

Ako krenemo dalje ovom četrvrti, naići ćemo na ulicu Prado u kojoj se nalazi madridski Ateneum (Ateneo de Madrid) mesto gde je 1936. organizovano glasanje kako bi se demokratskim putem odlučilo da li Bog postoji. Jednim glasom razlike odlučeno je da Bog ne postoji.

Književna četvrt nudi bezbroj mogućnosti za provod. Pored pomenutih ulica, mnoštvo kafeterija i restorana nalazi se na Trgu Svete Ane (Plaza de Santa Ana) sa statuama Federika Garsije Lorke (Federico Garía Lorca) i Kalderona de la Barke (Calderón de la Barca).

Zatim je tu i Špansko pozorište (Teatro Español), čuvena radnja Ljubičica (La Violeta) o kojoj smo već pisali u jednom od naših blogova, kao i Kuća Mira (Casa Mira) sa čuvenim španskim turonima.

U zgradi Plus Ultra izgrađenoj daleke 1910. godine, danas u vlasništvu istoimene osiguravajuće kuće, na prvom spratu se nalazi sat, Kariljon de Mingote, koji osim što pokazuje vreme nekoliko puta dnevno nudi pravi mali spektakl.

Napravljen je 1993. u čast gradu Madridu, izrada je trajala šest meseci u jednoj holandskoj fabrici sa 135 godina iskustva u proizvodnji zvona, a cena je apsolutna tajna. Težak je tri tone. Ima osamnaest zvona i njegov kompjuter može da reprodukuje oko 500 melodija, a moguće je dodati ih još.

Predstavu izvodi pet figura koje je osmislio Antonio Mingote (po kome sat nosi ime): one predstavljaju Goju, Karlosa III, Vojvotkinju od Albe, toreadora Pedra Romera i jednu madridsku manolu (žiteljku četvrti Lavapjes). Figure su visoke 140 cm i svaka se kreće drukčije.

Nastavimo li dalje, naići ćemo na hotel Palas sa 400 soba koji je prvi u Madridu uveo WC i interfon.

Završavamo ovo malo predstavljanje Književne četvrti još jednom zanimljivošću. Svi koji su gledali špansku seriju „Kuća od papira“ (La Casa de papel) prepoznaće nešto od ovoga što ćemo sada ispričati. Neke scene iz ove serije snimane su u Ministarstvu za razvoj (Ministerio de Fomento) jer je bilo nemoguće snimati ih u banci koja, osim sistema za čuvanje trezora, poseduje najsavremenije bezbednosne sisteme, senzore i kamere.

Ali o tome ćemo vam pričati u jednom od narednih članaka.

Posted on

Torrijas – prženice sa medom

Danas ćemo vam predstaviti tipičan uskršnji slatkiš koji se priprema u celoj Španiji. To može da bude i predlog za lep i lagan doručak, a na našim prostorima je i te kako poznat.

Reč je o prženicama s medom. Ako umesto meda neko voli drugi dodatak može i sa tim da ih posluži. Na primer, sa poslastičarskim kremom (od žumanaca, šećera, brašna i mleka).

Recept je vrlo jednostavan.

Za razliku od naših, španske prženice su slatke. Za njih su nam potrebni sledeći sastojci:

  • Vekna hleba od prethodnog dana
  • ½ mleka
  • Kora  limuna, a po želji može i kora pomorandže
  • Štapić cimeta
  • 3 jajeta
  • Maslinovo ili suncokretovo ulje, po izboru
  • 200 gr meda
  • 60 ml vode

Priprema

U šerpu sipamo mleko i dodamo struganu koru limuna ili pomorandže i štapić cimeta, pa stavimo sve da provri. Zatim mleko skinemo sa ringle, poklopimo ga i ostavimo pet do deset minuta da se svi začinski mirisi što bolje izmešaju.

U međuvremenu umutimo jaja, a hleb isečemo na kriške debljine oko 1,5 cm.

U tiganju zagrejemo ulje.

Svaku krišku hleba potopimo sa obe strane prvo u mleko, pa zatim u jaje i spuštamo u već zagrejano ulje.

Kriške pržiti s obe strane dok ne dobiju zlatnu boju i spuštati ih na papirni ubrus da upije višak ulja. I spremne su za jelo.

Ukoliko ne volite med, možete ih posuti šećerom i tako ih poslužiti.

Posted on

PTIČICA (LA PAJARITA)

Kao i svaki grad i Madrid ima svoje tajne, neka skrivena mesta na kojima možete uživati u autentučnim prizorima i kupiti ili degustirati najkvalitetnije proizvode koji se desetinama godina prave zanatlijski sa nepromenjenim ukusom i  kvalitetom. Pored čuvenih prodavnica turona i bombona od ljubičice o kojima smo već pisali, u najlešem delu Madrida, četvrti Salamanka, krije se radnjica u kojoj ćete naći veliki izbor čokolada i bombona.

Radnju je 1852. osnovao pradeda sadašnjeg vlasnika.

Fotografija preuzeta sa @travelreport

PTIČICA  je mala radnja sa vrlo brižljivo uređenim izlogom. Kad se uđe, nailazi se na pult sa starinskom vagom, tradicionalnim staklenim teglama i mnogo kutija različitih veličina u koje pakuju svoje proizvode.

Prijatan ambijent i izuzetna usluga uvek su bili njihov prepoznatljiv znak. A proizvodi se rade zanatlijski sa sastojcima vrhunskog kvaliteta.

Radnja se u početku nalazila na poznatom madridskom trgu Kapija sunca (La Puerta del Sol), a 1969. preseljena je u ulicu Viljanueva (Villanueva, 14) gde se i danas nalazi. U toku svoje duge istorije bila je svedok mnogih istorijskih događaja kao što je ubistvo Hosea Kanalehasa (José Canalejas) 1912, u to vreme predsednika Ministarskog saveta. Pošto je obavio kupovinu u radnji LA PAJARITA, izašao je i stao pred izlog knjižare San Martin (San Martín). Tu je na njega izvršen atentat čime je prekinut program njegovih reformi.

Osim toga, bila je svedok promena koje su se desile na samom trgu, odnosno rekonstrukcija koje je trg doživeo 1856. i 1986.

O slavi ove radnje govori i jedna anegdota. Naime, princeza Kristina de Borbon (Cristina de Borbón), ćerka kralja Alfonsa XIII, sećajući se nekih događaja iz svog detinjstva, ispričala je da je jednom prilikom sa bratom pobegla na ulicu ali su, naravno, odmah otkriveni i vraćeni kući. Princeza se tada prisetila da su ona i brat imali nameru da odu u radnju La Pajarita da kupe slatkiše.

@rinconesdemadrid

Danas ova radnja ima svoje stalne klijente koji kod njih redovno naručuju. Među njima su španski Senat i Parlament.

O tome koliko je radnja bila popularna govori i to što je jedna sarsuela dobila ime po njoj.

Radnja je, između ostalog, poznata i po tome što kvalitet njihovih slatkiša ne opada. Koriste se uvek iste sirovine i održava se sedamnaest ukusa.

Jagoda, ananas, anis, kafa, menta, limun, pomorandža, čokolada itd, prepoznatljivi su ukusi njihovi bombona.


@revistaHSM

Svoje ime lokal duguje čuvenom španskom piscu Migelu de Unamunu (Miguel de Unamuno).

Naime, osnivač radnje se sastajao sa grupom prijatelja u kafeu Levante čiji je posetilac bio i pomenuti pisac koji je imao običaj da pravi ptičice od papira. Kada su budućeg vlasnika pitali kako će nazvati lokal on je pogledao u ptičice i odlučio da će se njegov lokal baš tako i zvati.

A kako i samo ime kaže, njihov najpoznatiji proizvod su čokoldice u obliku ptičica.

Posted on

Semana Santa u Španiji

Postoji jedna nedelja u godini kada se ulicama širom Španije širi sladunjavi miris tamjana, a zvuk truba i bubnjeva prati pregršt procesija. Atmosfera je svečana i vrlo često nabijena emocijama, pa budi strahopoštovanje čak i u onima koji nisu religiozni. Proslava Uskrsa odnosno Semana Santa (Velika sedmica) je zaštitni znak Španije tokom prolećnih meseci i jedna od najvećih proslava na nacionalnom nivou. Ipak, Andaluzija, na čelu sa Seviljom, poznata je kao najbolje mesto da se ovaj praznik doživi u svom punom sjaju. 


Fotografija preuzeta sa esmadrid.com.

Velika sedmica počinje na Cveti (Domingo de Ramos), a završava se na sam dan Uskrsa (Pascua/Domingo de Pascua/Domingo de resurrección). Međutim, pripreme kreću mnogo ranije i zahtevaju nekoliko meseci napornog vežbanja, pa da vidimo zašto.

Učesnici procesije

Svakog dana ovog velikog praznika, različita bratstva (cofradíasi hermandades) izlaze na ulicu formirajući povorku (procesión). Svaka od njih počinje i završava se u crkvi bratstva, a njen glavni deo je takozvani paso, odnosno platforma sa prikazom određene biblijske scene. Ukrašavanje platforme čini važan deo pripreme za praznik; figure Device i Hrista se oblače u skupe odore, a bratstva se takmiče čija će predstava biti najveličanstvenija.

Da napomenemo da su platforme poprilično teške, a na leđima ih nose članovi bratstva zvani costaleros. Ime su dobili prema jednoj vrsti platnenog džaka sa punjenjem (costal) koji nose na glavi i ramenima, a koji je tu da koliko toliko olakša ovaj težak zadatak. Treba imati na umu da svaki costalero u proseku nosi oko 40kg i da većina procesija traje 4-5h, mada se neke protegnu tokom čak 14 sati! Osim toga, oni najposvećeniji će izabrati da idu bosi, što dodatno otežava ovaj zadatak. Međutim, costaleros ne samo da imaju fizički naporan posao, već se od njih zahteva i visok nivo koordinacije. Naime, oni ne vide kuda idu jer su prekriveni platnom, a uputstva im daje predvodnik (capataz) uz pomoć određenih uzvika i kucanjem u drveno postolje koje nose. Sinhronizacija je, dakle, od vitalne važnosti i svi moraju da koračaju kao jedan.


© Sevilla Misterios y Leyendas


Osim pomenutih „nosača”, procesiju čine i: orkestar koji najavljuje njen dolazak, krst koji nose najmlađi članovi bratstva, crkveni barjak i takozvani nazarenos(negde poznati i kao penitentes) koji su tu kao pratnja. Nazarenos imaju posebne odore sa šiljatim kapama, te na prvi pogled podsete na period inkvizicije koja je svakako obeležila špansku istoriju. Međutim, ne brini ako ih vidiš, jer danas u Španiji nemaju lošu konotaciju.

Kako izgleda grad u toku Velike sedmice

Odmah da kažemo da uži centar većine gradova bude u potpunosti blokiran, te je kretanje poprilično otežano. Taman kad misliš da si uspeo da pronađeš zaobilazni put, ispred tebe se ispreči neka nova procesija i tako u krug. Takođe možeš primetiti da neki ljudi idu svečano obučeni; muškarci u odelima, a žene u haljinama i sa posebnim ukrasom na glavi zvanim mantilla. Ipak, za nas je najveće iznenađenje bilo videti sa koliko emocija određeni pojedinci prate povorke. Bude tu plača, bolnih uzvika, ili pak obraćanja Hristu ili Devici, a ukoliko se radi o noćnoj procesiji, svetlost sveća dodatno doprinosi atmosferi. Emocije se tiču i vremena, pa tako mnogi bojažljivo gledaju vremensku prognozu nadajući se suncu, a neki se ozbiljno potresu ako kiša spreči izlazak pocesije.


©gente de paz

Pomilovanje osuđenika (Indultos de Semana Santa)

Još jedna zanimljivost u vezi sa Velikom sedmicom u Španiji je i činjenica da se određenim osuđenicima može dati pomilovanje. Tradicija datira iz 1759. godine kada je Karlos III dodelio ovo pravo bratsvu „El Riko” iz Malage, nakon čega se običaj proširio na celu Španiju. Danas sva bratstva imaju pravo da predlože osobe za koje smatraju da zaslužuju da budu oslobođene. Predloge razmatra Savet ministara, nakon čega kralj donosi konačnu odluku. Mada neki smatraju da ova tradicija vraća Španiju nekoliko vekova unazad kada je reč crkve bila poslednja, ona i dalje postoji, pa je tako 2018. godine pomilovano pet osuđenika.

Gastronomija

Kao što obično biva u Španiji, i ovaj praznik se odlikuje tipičnim jelima i poslasticama kao što su torrijas(slatke prženice) i bacalao con tomate (bakalar u sosu od paradajza). Takođe, u Kataloniji, Valensiji, Mursiji i još nekim oblastima u Španiji običaj je da kršteni kum svom kumčetu pokloni slatki kolač mona de Pascua sa čokoladnim jajetom.

@mundodeportivo

Koje su to najpoznatije procesije i prema kojim kriterijumima se ocenjuju

Kada smo pitale Seviljance da nam izdvoje 2-3 najlepše procesije u Sevilji, rekoše nam da je to težak zadatak. „Dobro, koji su to onda kriterijumi na osnovu kojih ih ocenjujete?”, bilo je naše sledeće pitanje. Kako su nam rekli, to može biti sam prikaz ili paso (neki od njih su važna umetnička dela), način kretanja nosača (potpuna sinhronizacija odaje utisak da prikaz lebdi u vazduhu), zatim muzika koja ih prati, kostimi, ili, pak, učestvovanje posmatrača i emocije koje u njima povorka budi.

Na kraju dođosmo do sledećeg izbora najlepših procesija u Sevilji:

CvetiLa Estrella
PonedeljakSan Gonzalo
UtorakSan Benito
SredaLos Panaderos
ČetvrtakLa Quinta Angustia
Madrugá
(noć između
četvrtka i petka)		El Silencio, El Gran Poder,
La Macarena, La Esperanza de Triana
PetakEl Cachorro

U Granadi bismo svakako izdvojile Cristo de los Gitanos na poslednjoj deonici njenog puta kroz Sakromonte koja počinje oko ponoći. Tu, sa Alambrom u pozadini, pripadnici romske etnije sa svojih prozora pevaju flamenko, a gomila posmatrača Devici i Hristu upućuje različite uzvike.

Još neke poznate procesije su:

  • Domingo de Ramos u Elćeu – Na Cveti se slavi ulazak Hrista u Jerusalim kada ga je narod dočekao mašući palminim i maslinovim granama. Zbog toga su u Španiji ukrasi od palminog lišća glavni protagonisti na ovaj dan, a kako je Elće grad sa najvećom šumom palmi u Evropi, nadaleko je poznat po lepoti tih ukrasa.
  • Malaga – Izdvajaju se pomilovanje zatvorenika, te Procesija legionara koji se iskrcavaju u luci. 
  • Valjadolid je poznat po prikazima velike umetničke vrednosti, pre svega u baroknom stilu.
  • Brojne procesije u Zamori su poznate po tome što su praćene gregorijanskim koralima (jedan vid liturgijskog pevanja).

I mada su neke procesije poznatije od drugih, gde god da se nađeš u Španiji za vreme Uskrsa, iskusićeš nešto potpuno novo i drugačije. Uz to, za svaki grad je dostupan program sa tačnim redosledom povorki i satnicama, pa ćeš moći da odabereš one najzanimljivije. 

*Tekst je preuzet sa stranice Pod španskim suncem:

 https://podspanskimsuncem.com/blog/semana-santa-u-spaniji/#!/grs/3

Posted on

Gospa iz Elćea

Danas ćemo govoriti o skulpturi koja je ikona i jedna od najvažnijih umetničkih tvorevina u okviru iberijske kulture. To je Gospa iz Elćea (Dama de Elche).

Ko je ona bila? Boginja, plemkinja, kraljica, sveštenica? To je pitanje koje još čeka na odgovor i ostaje tajna.

Gospa iz Elćea izvajana je između V i IV veka pre nove ere od krečnjačkog kamena. Visoka je 56 cm, široka 45 cm i duboka 37 cm, a teška je 65,08 kg. U pitanju je poprsje koje predstavlja gospu savršenih crta lica i bogato okićenu. Na glavi ima ukras u vidu tijare pokrivene velom, preko čela dijademu, a sa strane joj je kosa skupljena u dva koluta koji uokviruju lice i ispod kojih nosi viseće minđuše.

Leđa i ramena su joj zaogrnuta plaštom otvorenim s prednje strane tako da se vide tri reda ogrlica: dva su sa privescima u obliku amfora, a treća ima bar tri medaljona za nošenje amajlija. Ogrtač je pričvršćen fibulom.

Na zadnjm delu ima otvor širine 18 cm i dubine 17 cm zbog čega se pretpostavlja da možda služila za smeštanje urne.

Prvobitno je bila polihromna i imala staklene oči.

Skulptura je pronađena slučajno 1897. u nalazištu La Alkudia (u oblati Elće u Alikanteu). Kako u početku nije izazvala veliko interesovanje, prodata jednom francuskom hispanisti za muzej Luvr. Godine 1941. Gospa iz Elćea je zahvaljujući međudržavnoj saradnji vraćena u Španiju. Bila je izložena u muzeju Prado da bi je kasnije preneli u Arheološki muzej u Madridu gde je i danas izložena.

Posted on

Pećine Altamira

Reč je o prvom mestu na svetu na kome su pronađeni primerci pećinske umetnosti iz kasnog paleolita, a nalazi se u mestu Santiljana del Mar u Kantabriji.

UNESCO je 1985. ovaj kompleks proglasio svetskom kulturnom baštinom, a nešto kasnije ime mu je prošireno u „Pećina Altamira i paleolitska pećinska umetnost severne Španije“.

Pećina je dugačka 270 metara. Više od 22000 godina naseljavali su je naši preci koji su ovim crtežima izražavali svoje viđenje sveta i odnos sa priprodom, pa tako crteži otkrivaju menalitet tadašnjih ljudi.

Na tavanici i zidovima pećine mogu se videti crteži bizona, konja, jelena. To su uglavnom velike figure dimenzija od 125 do 170 cm.

Pećina je otkrivena 1868. Otkrio ju je jedan stanovnik Santiljane del Mar, Modesto Kubiljas, i o tome obavestio mesnog bogataša i ljubitelja paleontologije, Marselina Sansa de Sautuolu koji je odmah započeo istraživanje pećina. U stvari, njegova ćerka Marija je bila ta koja je otkrila bočne sobe sa crtežima na plafonu i obavestila oca. Ali kao što obično biva sa velikim otkrićima, po objavljivanju svojih nalaza Sautola nije naišao na razumevanje i žestoko su ga napadali najveći stručnjaci na tom polju.

Samo dvadeset godina kasnije, posle otkrića pećinskog slikarstva u Francuskoj, francuski arheolog Emil Kartaljak koji se grubo poneo prema španskom istraživaču, javno je priznao svoju grešku. Nažalost, Sans de Sautola više nije bio živ da primi ova priznanja. Međutim, svaki put kada bi obilazio pećinu, Kartaljak bi prvo posetio ćerku preminulog istraživača da joj izrazi svoje poštovanje.

Pre 13000 godina odronjavanje je zatvorilo zadnji ulaz u pećinu što je omogućilo da se stvori mikroklima i zahvaljujući tome su se crteži sačuvali.

Kasnije posete pećini, a zatim i zidovi podignuti da olakšaju prilaz ugrozili su mikroklimu, samim tim i crteže, pa su pećine zatvorene 1979. Za posetioce je 2001. pored pećine otvoren Nacionalni muzej i istraživački centar Altamira gde su izložene replike smanjenih dimenzija.

Od 2014. počeo je sa radom eksperimentalni program kojim se omogućava ponovno posećivanje pećina nazivanih Sikstinskom kapelom pećinske umetnosti.

Ovaj program perdviđa posetu za samo pet posetilaca dnevno. Kako se određuje ko će ući? Svakog petka, svi koji kupe ulaznice za posetu muzeju između 9.30 h i 10.30 h, učestvuju u izvlačenju koje počinje u 10.40 h. Pre kupovine ulaznica posetioci dobijaju letak sa uputstvima i uslovima posete koje treba da prihvate. Jedna od stvari je oblačenje posebnog odela koje se sastoji od kombinezona, kape, rukavica i posebne obuće a, naravno, i maske za lice. Poseta traje 37 minuta i nije dozvoljeno dodirivanje stena ni fotografisanje.

Tokom posete obavljaju se kontrolna merenja temperature vazduha, stena, vlažnosti, kao i parametara izvan pećine.

Doživljaj je svakako izuzetan i jedinstven.

Posted on

CHURROS (recept)

Danas ćemo vam predstaviti recept za čuvene španske uštipke (churros) koji se služe s toplom čokoladom. Vrlo su  jednostavni za spremanje i izuzetno popularni  u Španiji. Mogu da se jedu za doručak ili za užinu, a kućna verzija može da bude bolja od mnogih kupovnih.

Na Internetu ćete naći bezbroj recepata, ali su sastojci uglavnom isti. Razlika je u tome da li ih pune ili ih jedu samo sa čokoladom.

Pre nego što vam damo recept reći ćemo vam nekoliko interesantnih stvari.

Španski uštipci vode poreklo verovatno još iz vremena kada su Španijom vladali Arapi.  Čuveni pisci Kevedo (Quevedo) i Lope de Vega (Lope de Vega) pominju ih u svojim tekstovima. Nekoliko vekova kasnije pominju se u „Diccionario general de la cocina“.

Za pravljenje španskih uštipaka izuzetno je važno da imate takozvanu ćureru (mašinica za istiskivanje testa za uštipke). Ukoliko je nemate, može da posluži i poslastičarski fišek.

Ako se pitate gde u Madridu mogu da se jedu dobri uštipci (churros) onda je sigurno jedno od najboljih mesta za to Ćokolaterija San Hines (Chocolatería San Ginés).

Ona postoji već više od sto godina. Za sve to vreme uspeli su da zadrže prepoznatljiv kvalitet, pa ne treba da čudi ako isped njihovog lokala vidite red onih koji čekaju na mesto.

Danas San Hines radi 24 časda dnevno tokom cele godine.

Sastojci:

250 gr pšeničnog brašna

250 ml vode

Kašičica soli  (oko 8 grama)

Šećer za  posipanje (može i ne mora)

Maslinovo ili suncekretovo ulje za prženje

Pribor:

Kuhinjski papir

Poslastičarski fišek

Priprema:

U široku posudu sipamo brašno. U drugi sud sipamo vodu i so i zagrejemo je do tačke ključanja. Kada provri, sipamo brašno i drvenom kašikom mešamo dok ne dobijemo lepljivu čvrstu masu.

Dobijenu masu sipamo u poslastičarski fišek. Ovaj korak je bitan. U uštipcima ne bi trebalo da bude vazduha jer će onda poskakivati u tiganju i možete da se opečete. Na vrhu fišeka bi trebalo da bude nastavak u obliku zvezde da biste dobili tipične uštipke  sa brazdama.

Oblik možete da birate. Mogu biti u obliku mašnica, štapića ili kako već želite. Kako biste dobili dužinu željenu dužinu, koristite makaze da testo presečete kada vam je uštipak dovoljno dugačak.

Uštipci se prže u dubokom ulju zagrejanom na 200 stepeni.

Za prženje se smanji temperatura da ne zagore.

Kada ih izvadite iz tiganja stavljajte ih na kuhinjski papir da upije višak ulja.

Pred poluženje možete da ih pospite običnim ili šećerom u prahu.

Naravno, neizostavan dodatak uštipcima je topla čokolada.

Evo kako možete de je spremite

U posudu sipajte mleko i zagrejte ga. U njega dodajte kakao pomešan sa skrobom ili majcenom i nekoliko kockica ili štanglu-dve čokolade. Mešajte dok ne provri i skinite sa vatre. Kad čokolada prestane da ključa ponovo je vratite na vatru do ključanja i skuvajte do kraja stalno mešajući.

Prijatno!

Posted on

Donja Apolonijine magdalene (Magdalenas de doña Apolonia)

1,5 šolja brašna

1 šolja neutralne pavlake (šlaga)

1 šolja šećera

5 jaja

Malo narendane kore od limuna

Prašak za pecivo ili malu kašičicu sode bikarbone

Napraviti sneg od belanaca, a onda lagano dodavati šećer i nastaviti sa mućenjem; dodavati žumanca, takođe muteći.  Onda prestati sa mućenjem i dodati pavlaku, narendan limun i sodu. Mešanje nastaviti varjačom i pažljivo, odozgo nadole. Kad je masa ujednačena, sipati je u kalupe. Peći na 180º do 200º stepeni dok magdalene ne narastu i ne dobiju zlatnu boju.

Posted on

DVANAEST ZRNA GROŽĐA ILI GROŽĐE SREĆE

Nova godina se približava, a sa njom i neki lepi i zanimljivi običaji. O jednom od njih  ćemo vam danas pričati.

Nova godina je praznik pun optimizma i nade da će sa promenom kalendara doći i do promena, naravno na bolje, u našem životu, kako privatnom tako i profesionalnom.

Ali ima i onih koji misle da bi toj očekivanoj sreći trebalo dati malo podstreka pa onda slede tradiciju dvanaest zrna grožđa ili grožđa sreće, ili zrna sreće.

Ova tradicija se sastoji u tome da se 31. decembra tačno u ponoć kada sat počne da otkucava 12 sati, sa svakim otkucajem sata, pojede jedno zrno grožđa.

Veruje se da je svako zrno jedan mesec u godini i ko pojede svih dvanaest imaće sreće cele godine. Ovaj običaj je nastao u Španiji i odatle se preneo u mnoge zemlje Latinske Amerike.

O značaju ove tradicije i to koliko je popularna u Španiji govori i činjenica da se na Kapiji sunca (Puerta del Sol), u centru Madrida, još od 1962. godine Madriđani i svi koji se tamo zateknu okupljaju da bi zajedno pojeli tih 12 zrna sreće. Sve to prenosi televizija, a jedino se 1973. ovaj događaj nije prenosio iz Madrida već iz Barselone.

O ovom običaju postoje dve teorije. Prva je da je počela još 1880. godine kada je španska buržoazija počela da imitira francusku koja je na privatnim zabavama pila šampanjac i jela grozđe.

Ubrzo posle toga, kada su Madriđani počeli da izlaze na Kapiju sunca da  pred ponoć jedu grožđe kako bi ismevali madridsku buržoaziju, ovaj događaj je polako počeo da dobija drugi značaj i da prerasta u tradiciju.

Druga teorija kaže da je 1909. godine u oblasti Alikantea izuzetno dobro rodilo grožđe. Kada su tamošnji proizvođači videli da imaju previše grožđa koje možda neće prodati, uspešno su popularizovali ovaj običaj koji je i danas deo španske kulture i tradicije.

U Španiji se jede sveže grožđe dok se u nekim zemljama Južne Amerike jede suvo grožđe.

Dovitljivi trgovci su i u ovome našli šansu da zarade. Sada se mogu naći čak i teglice ili konzerve sa 12 zrna gožđa pripremljenih da se što brže pojedu, oljuštenih i sa izvađenim  koščicama. 

Da bi ovaj običaj bio upotpunjen, za doček nove godine trebalo bi da se nosi crven donji veš.

Posted on

TURRÓN

Evo danas još jedne zanimljivosti.

Pre nego što vam ispričamo priču o ovoj radnji moramo vam objasniti šta su turoni.

To je slatkiš, uglavnom u obliku pravougaonika ili  okrugao, napravljen od pečenih badema, ređe lešnika ili oraha pomešanih sa medom i/ili šećerom.

Turon se jede najviše u vreme božićnih praznika i tada se najviše i poklanja.

Prema nekim izvorima, poreklo turona je istočnjačko, još iz vremena kada su Mavari vladali Španijom, a oni su za pravljenje slatkiša često koristili bademe i med.

Druga verzija podržava priču da je turon nastao u provinciji Alikante u XV veku. Tradicionalni recept za pravljenje turona koristi se i danas, pa iako se proizvodi industrijski,  njegov kvalitet ostaje nepromenjen.

Postoje dve vrste turona, tvrdi i meki. Osnovna razlika je u tome da su kod tvrdih turona bademi celi, a kod mekih su samleveni. Svaka tabla turona je pokrivena vrlo tankim listom bele oblande.

Najpoznatiji tvrdi turon je iz grada Alikantea, a meki iz Hihone, u provinciji Alikante.

Razne vrste turona

Sada kad znamo nešto o čuvenim turonima, možemo da pređemo na najpoznatiju radnju CASA MIRA (Kuća Mira) koja se nalazi na Carrera de San Jeronimo 30 u Madridu.

Radnju je osnovao Luis Mira koji je živeo u Hihoni i bio pravi majstor u izradi turona. Jednog dana odlučio je da svoj proizvod predstavi i izvan  Hihone i, naravno, odlučio je da to bude u Madridu.

Prvu radnju otvara 1842. na čuvenoj Plasi Major. Doživeo je veliki uspeh što mu je bilo podstrek da nastavi dalje, tako da 1855. odlučuje da radnju preseli na mesto na kome se i danas nalazi.

Uspeh koji je doživeo duguje izuzetom kvalitetu svojih proizvoda i zahvaljujući tome postao je snabdevač Kraljevske kuće od Izabele II do Alfonsa XIII.

Danas se u Kući Mira mogu naći i proizvodi kao što su peciva, marcipani i mnogi drugi slatkiši.

Osim vrlo primamljivog izloga unutrašnjost radnje krase zidovi obloženi mahagonijem i brojna ogledala.

U dnu radnje nalazi se portret osnivača Luisa Mire.

Radnju danas vodi šesta generacija porodice Mira.

Kuća Mira kao i natpis „Deca naslednici Luisa Mire“ (Hijos sucesores de Luis Mira) dokaz su da jedan mali ali dobro vođen porodični posao može da se održi u velikom i zahtevnom gradu kakav je Madrid.

Posted on

LA VIOLETA

U samom srcu Madrida, na Trgu Kanalehas broj 6, nalazi se čuvena radnja LA VIOLETA  (Ljubičica) koja, između ostalog, proizvodi i prodaje bombone od ljubičice koje su postale prepoznatljiv madridski proizvod. Male su, negde oko 2 cm, u obliku ljubičice sa pet latica i, naravno, ljubičaste boje.

Radnja je osnovana 1915.godine i već tada se šuškalo da kralj Alfonso XIII kupuje čuvene bombone svojoj supruzi, kraljici Viktoriji Euheniji, i ljubavnici Karmen Ruis de Moragas.

Radnju je pomenute godine osnovao Marijano Hil Fernandes iz poznate porodice poslastičara. Ali on je želeo da napravi nešto drugačije i sa svojom suprugom Pilar Terminjo pokrenuo je posao koji danas vode njihove unuke.

Ove bombone se mogu naći i u drugim radnjama ali je LA VIOLETA jedino mesto gde se proizvode.

Radnja od svog osnivanja nikada nije bila zatvarana, čak ni za vreme Građanskog rata.

Posted on

ZAŠTO MADRIĐANE ZOVU „MAČKAMA“ (LOS GATOS) I DA LI OVAJ NADIMAK VAŽI BAŠ ZA SVE MADRIĐANE

Da bismo vam ispričali ovu zanimljivu priču moramo da se vratimo u 853. godinu kada je Muhamed I, sin Abderamana II, osnovao grad „Mayrit“ ili „Magerit“(današnji Madrid). Da bi se zaštitio od raznih napadača opasao je grad zidinama koje je bilo gotovo nemoguće osvojiti. Sa zidina se mogla nadzirati dolina reke Mansanares kao i planinski venac Guadarama. Unutar zidina sagradio je tvrđavu i džamiju Almudaina. Mnogo godina kasnije, tačnije 1085, Alfonso VI odlučuje da se dokopa Toleda koji je u to vreme bio jedan od najvažnijih gradova kako za Muslimane tako i za hrišćane. Ali kao iskusni državnik i vojskovođa shvatio je da bi prvo trebalo osvojiti Mayrit zbog njegovog izuzetnog strateškog položaja.

Jednog dana u maju pomenute godine Alfonso VI, sa nadom da će iznenaditi neprijatelja i na prepad osvojiti grad, dolazi sa vojskom do zidina viskih 12 metara odnosno do jednih od troja vrata koja su služila za ulazak u grad. Dok se vojska spremala za napad, jedan odvažan mladić popeo se na vrh zidina samo uz pomoć bodeža i iznenadio ne samo neprijatelja, već i samog kralja Alfonsa koji je, videvši ga na zidinama, uzviknuo: „On kao da je mačka“. (Parece un gato)

Hrabri vojnik je skinuo mavarsku zastavu i umesto nje stavio hrišćansko obeležje, zastavu Alfonsa VI.

Od tog trenutka hrabri vojnik je postao poznat po nadimku „mačka“, a u znak sećanja na podvig, posle određenog broja godina, i sam ga je uzeo za svoje prezime koje su potom nasledili njegovi potomci.

Ovo ime se u početku koristilo za hrabre i odvažne ljude, ali je vremenom počelo da se koristi i za Madriđane treće generacije što znači da su im roditelji i bake i deke rođeni Madriđani.

Ali da li je to jedina i stvarna priča o ovom nazivu? Postoji malo dokumentacije o događajima iz tog perioda tako da ima stvari koje su prilično neizvesne i maglovite. Hroničari tog vremena su tvrdili da je priča tačna, mada su je sigurno prilično ulepšali. Činjenica je da je postojala porodica sa tim prezimenom i da je to verovatno porodica pomenutog vojnika. Na njihovom grbu stoji bodež i zidine u znak sećanja na događaj.

Postoje jos dve teorije. Prva od njih se odnosi na sve one koji su u to vreme kao mačke preskakali kapije grada da bi izbegli plaćanje putarine.

I najzad jedna koja se odnosi na običaj Madriđana da u provod izlaze noću, a poznato je da i mačke žive noću.

Na ulicama Madrida… Kampanja koja apeluje: Živi i pusti druge da spavaju. Mačke i mačori, izlazimo a da ne smetamo nikome.

Da li danas postoje Madriđani sa prezimenom GATO?  Da, postoje. Prema jednom popisu u provinciji Madrid ih ima oko 160. Vremenom je teorija po kojoj su samo čisti Madriđani treće generacije „mačke“ počela da  se proširuje, pa se danas odnosi na sve koji su rođeni u glavnom gradu.


Danas u Madridu postoji ulica Alvaresa Gata u čast dvorskog pesnika iz 15.veka, potomka onog hrabrog mladića.
Posted on

O MADRIDU

Arapska osmatračnica s kraja IX v. tokom vekova se pretvorila u metropolu od preko tri miliona stanovnika koji će vam sasvim uvereno reći da je od njihovog grada lepši jedino raj (izreka De Madrid al cielo). Razne dinastije su ga širile i ulepšavale, a vreme mu je ugrađivalo priče, legende i anegdote. Tako će vas danas srdačno dočekati vedri i nasmejani Mediteranci u zelenom i najvećim delom godine sunčanom Madridu. Njegove ulice i trgovi su uvek živi, istorija i kultura su na svakom koraku, a barovi i kafeterije su puni pesme, igre i izvrsnih jela i pića. Zadovoljićete i duh i telo.

Kad je Madrid 1561. godine postao glavni grad rastuće kolonijalne sile, oko dvora Habzburga počeo je da se širi gusti splet ulica nabijenih kućama i crkvama. Primetićete da se to prvobitno jezgro grada ostavlja utisak haotičnosti, ali ćete svakako osetiti i onaj dah prisnosti kakav pruža starina. Na samom početku XVIII v. Austrijance na prestolu smenjuje francuska dinastija Borbona koja počinje urbanističko širenje i izgradnju ka istoku, pa ćete se u borbonskom Madridu diviti prostranim trgovima i monumentalnim građevinama. A sve zajedno će vas očarati upravo takvim susretom kontrasta.

Mapa Madrida (XVII vek)

Ne tako davno glavna gradska arterija bila je Gran Vija (Gran Vía), u prevodu Široki put, a onda je za poslovni svet postala tesna i preuzeli su je turisti. Finansijska moć se širila na sever, Šetalištem Kasteljana (Paseo de la Castellana), počev od trga Novih ministarstava (Nuevos Ministerios) na kome se nalazi nekoliko ovih ustanova. Kratko vreme se mislilo da granicu čini Kapija Evrope (Puerta de Europa), ali ubrzani razvoj je tražio nove i sve veće prostore, pa se preko Polja naroda (Campo de las Naciones) Madrid gotovo počeo da spaja sa Barahasom, selom kod koga je aerodrom. Ako poželite da vidite neka od dostignuća velikih imena savremene arhitekture, ovde ćete biti na pravom mestu. 

Mapa Madrida iz 1831.

U Madridu bi vam trebalo strahovito mnogo vremena samo da obiđete sve muzeje. Ima ih tridesetak važnijih, računajući i specijalizovane kao što su Prirodnjački, Železnički ili Pomorski. A gde su tek razne galerije i zadužbine sa svojim namenskim salama i neprekidnim vrednim izložbama! Uz sve to, šetajući od jednog do drugog mesta lako ćete na nekoj kući, u nekoj uličici, na nekom trgu, u parku ili ispod nekog nadvožnjaka otkriti reljef, skulpturu, fontanicu, spomenik… Kad ne bi bio tako mnogoljudan i prostran, celi grad bi ličio na jedan muzej.

Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlozi za tu brojčanu nesrazmeru različiti su istorijski  tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i  po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.


Iglesia de los Jerónimos (iz XVI veka)

U jednom od najpoznatijih špnskih vodiča doslovce piše da izlasci i noćni život u Madridu nisu za srčane bolesnike. I zaista je teško bilo gde naći tako bogatu i živu ponudu. Recimo da je ona radnim danom normalna, a petkom i subotom frenetična. Zagrejavanja počinju popodne po kafeterijama. Onda se ide na koncert, u pozorište ili bioskop, pa se večera  kasno, oko 22h, a posle toga počinju vibracije na svim talasnim dužinama koje traju celu noć. Subotom i nedeljom pre podne grad je mrtav, svi spavaju. Pa pridružite im se i vi.

Jedan od načina da se zabavite jeste da pođete po radnjama. Ne treba reći da ih u Madridu ima obilje sa svakojakom robom i sa rasponom cena za svačiji džep. Ako vam ovo nije omiljeni način trošenja vremena, a želeli biste da kući ponesete tipičnu lepezu ili kastanjete, kao i poklončiće dragim osobama, uvek možete da ih kupite na “strateškim” turističkim mestima kao što su muzeji, Kapija Sunca (Puerta del Sol), Glavni trg (Plaza Mayor), Široki put (Gran Vía)… Ako biste radije da nabavite neko špansko vino ili sir, po samoposlugama imate dovoljno veliki izbor. Jedini savet: čuvajte novčanik, začas se isprazni.

 Zeleno je boja prirode, deluje smirujuće i opuštajuće. Španci imaju na umu još jedno njeno značenje, a to je sloboda. Nju nije teško povezati s prirodom. Dakle, ako ste se prisetili romanse Garsije Lorke Zeleno, volim te zeleno… i ako ste siti stege, boja, (neprijatnih) mirisa i zvukova grada, pođite u parkove da slušate i udišete prirodu, da se razonodite i odmorite. U Madridu ih ima dosta, u centru i van njega, a dovoljno su prostrani i različiti da se samo prošetate, ili da provedete celi dan na pikniku sunčajući se i zabavljajući.  

Park Retiro u Madridu

Kao što svaka porodica krije poneku tajnu, tako i veliki gradovi imaju mesta i događaje koji se ne otkrivaju na prvi pogled. Ljudska mašta brzo stvara priče sa kojima ćete se sresti na svakom koraku. Burna prošlost nekih zgrada gotovo uvek će ih u potonjim vremenima “naseliti” duhovima, lepe poetske legende o ljubavi i milosrđu daće imena ulicama, poznate slike imaće nepoznatu prošlost ili poruku, a neki spolja običan restoran može vam ponuditi neobičnu večeru. Vaš radoznali duh biće naprosto očaran ovim  avanturama.

Španija je administrativno izdeljena na 17 autonomnih oblasti i jedna od njih je madridska, u samom centru Iberijskog poluostrva. Ako se odlučite da izađete iz grada, možete poći na sever, u planinu Guadaramu (Guadarrama) da proskijate zimi ili se rashladite leti. Na severozapadu je manastir El Eskorijal (El Escorial) i mnogo novija Dolina palih (Valle de los Caídos) iz frankističkih vremena. U južnom delu je palata Aranhues (Aranjuez), a na istoku literarna Alkala na reci Enares (Alcalá de Henares) i slikoviti Ćinćon (Chinchón). Raznovrsni doživljaji čekaju vas na bilo kojoj od četiri strane.                                                                                                                                         

Dragana Bajić                                                                                                                                                                                            

Posted on

ŠPANSKI NOBELOVCI

Da li ste znali da Španci imaju 8 nobelovaca?

Sada ćemo vam ih predstaviti:

     1. José de Echegaray  (1832-1916)

Prvi španski nobelovac za književnost postao je 1904. godine  Hose de Ećegaraj.  Neobična je činjenica da je on, pored toga što je bio dramaturg, bio i cenjeni i uspešni  matematičar, inženjer i političar. Čitalačka publika ga je volela, a pisci su ga kritikovali i osporavali. Nagrada mu je dodeljena „kao priznanje za brojna dela kojima je na originalan i poseban način oživeo dugu tradiciju španskog pozorišta.“

   2. Jacinto Benavente (1866-1954)

Godine 1922. nagrada za književnost po drugi put je dodeljena jednom Špancu. To je Hasinto Benavente autor mnogih drama, komedija i tragedija. Nagradu je dobio za „izuzetan pristup kojim je nastavio slavnu tradiciju španskog pozorišta“.

3. Santiago Ramón y Cajal (1852-1934)

1906. godine Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je ravnopravno španskom lekaru, specijalisti za histologiju i anatomsku patologiju, Santijagu Ramon i Kahalu i Italijanu Kamilu Golđiju. To je prvi put da je tako velika nagrada pripala jednom Špancu. A dobio ju je za doprinose u izučavanju nervnog sistema.

4. Juan Ramón Jiménez (1881-1958)

Trideset godina posle druge Nobelove nagrade, 1956. godine nagrada za književnost opet dolazi u ruke još jednog Španca. To je pesnik Huan Ramon Himenes. Dodeljena mu je za životno delo, za celokupan rad, sa posebnim naglaskom na delu Sivac i ja (Platero y yo) kao i za lirsku poeziju koja predstavlja „primer uzvišenog duha i umetničke čistote na španskom jeziku“.

5.  Severo Ochoa  (1905-1993)

Još  jedan Španac, Severo Oćoa, dobitnik je Nobelove nagrade za Fiziologiju i Medicinu. Nagrada mu je dodeljena jer je 1955. uspeo  da izdvoji enzim koji je sposoban da izvrši sintezu ribonukleinske kiseline (RNK). Nagradu je podelio sa biohemičarem iz SAD Arturom Kornbergom kome je to priznanje dodeljeno zbog rada na istraživanju dezoksiribonulkleinske kiseline (DNK).

6. Vicente Aleixandre (1898-1984)

Ova Nobelova nagrada  dodeljena 1977. zapravo je nagrada celoj Generaciji 27 kojoj je pripadao Visente Aleiksandre. Istoj Generaciji čija su dela bila proučavana u celom svetu pripadali su Garsija Lorka i Rafael Alberti između ostalih. Nagrada  ovom piscu dodeljna je zbog pesničke kreativnosti koja baca svetlo na mesto čoveka u kosmosu i uopšte u društvu tog vremena, kao i zbog obnove tradicionalnih vrsta španske poezije u periodu između dva rata.

7. Camilo José Cela (1916-2002)

Godine 1989.  peti dobitnik nagrade za književnost je Kamilo Hose Sela, autor Košnice (La colmena).

Ovom nagradom je odato priznanje španskom romanu i vrsti naracije sa sopstvenim pečatom. Upravo ta proza, bogata i snažna,  koja pokazuje različite načine čovekove ranjivosti, bila je razlog da mu se dodeli nagrada.

 8. Mario Vargas Llosa (1936-)

Mario Vargas Ljosa, Peruanac sa španskim državljanstvom od 1993, za sada poslednji je u nizu dobitnika Nobelove nagrade za književnost i to 2010. godine.

Vargas Ljosa se bavio raznim žanrovima, od policijskog i istorijskog romana, komedija, do novinskih članaka. Dobitnik je brojnih priznanja i najviših odlikovanja